Clanci zeleznickih udruzenja

Službene (i neslužbene) vesti vezane uz železnicu...

Clanci zeleznickih udruzenja

Postby Karlito » 02. 12. 2012. 15:30 GMT +0000

Evo ga clanak koji obajvljujem na nekoliko mesta uvece 2.12.2012. povodom Svetskog dana osoba sa invaliditetom 3.12. Kada Udruzenje ljubitelja zeleznice napravi sajt, ovakvi clanci ce se kaciti na isti.
ПОВОДОМ 3.ДЕЦЕМБРА, СВЕТСКОГ ДАНА ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ

МОГУЋНОСТ КРЕТАЊА ЗА СВАКОГА

Пре 30. година, 3. децембра 1982. скупштина УН усвојила је светски програм деловања за особе са инвалидитетом. Колико се заиста држимо тог програма при изградњи нове и реконструкцији старе инфраструктуре, зграда, при избору техничких решења у возилима јавног превоза и осталим јавним улагањима?

Врло мало. Пракса планирања и изградње у Србији је показала да се често усвајају решења непрактична и некомфорна чак и људима најбоље здравствене способности. Јавни увиди при градњи и уређењу јавних објеката и површина су углавном нетранспарентни, а на истима се примедбе грађана ретко усвајају. Особе са инвалидитетом су заинтересована страна, која буде и највише оштећена, а да би таква особа дошла на неки јавни увид, потребно је прећи безброј степеника и ивичњака, за многе непрелазних препрека.

Како пројектујемо зграде и јавне објекте?

Већина особа са инвалидитетом, тешким повредама или неким другим здравственим сметњама се може кретати потпуно самостално, под условом да су сами објекти грађени хумано и заиста прилагођени свим својим корисницима. То подразумева постојање рампи са нагибом до 5% за савладавање висинских препрека, и увек исправних лифтова у зградама, те одговарајућих рукодржача.
Чест је случај да су пројектанти предвиђали рампе, али које су једино практичне за скејт и сличне дечије игре.
Image

Слика преузета од Вечерњег листа

Простори улица и тргова

Приликом изградње нових и реконструкције старих улица обично се сматра да су моторна друмска возила једино што се на точковима креће простором улице. За немоторни саобраћај се обично усвајају шаблонска решења, без озбиљних анализа стварних потреба свих учесника у саобраћају. Повремено су интервали на семафорима толико кратки да улицу на време могу прећу само они у најбољој кондицији, а чести су случајеви семафора где је пројектом сигнализације предвиђено да пешак прелази из две фазе, стојећи на врло уском пешачком острву. Постоје и случајеви где на једној страни пешачког прелаза је спуштен ивичњак, а на другој није. Спуштени ивичњаци, ширина простора за кретање решења са благим рампама уместо степеника нису нужна само особама са инвалидитетом, него и бициклистима, за кретање дечијих и пијачних колица и осталима на точковима. Добар пример је планирано решење славије са укидањем прелаза у нивоу за немоторни саобраћај. Чак и пешаци у најбољој кондицији нерадо користе подземне пролазе, те се често постављају високе ограде "како би их на леп начин убедили да је ипак боље подземним пролазима". Укинути прелазе у нивоу и дати покретне рампе особама са инвалидитетом је исто што и поломити неком зубе и поклонити му протезу.

Случај Славија
Image



Јавни превоз

Према дефиницијама у књигама, јавни превоз је доступан сваком под једнаким условима, али да ли је стварно доступан сваком? Просто увођење нископодних возила у Београду није дало прави ефекат, и коришћење јавног превоза од стране особа са инвалидитетом је и даље реткост. Најчешћи проблеми су разноликост у висини станичних перона, неравнине на истима и паркирање возила на истима, то што за већину рампи у возилима за особе са инвалидитетом је потребно друго лице да постави рампу, а у Шпанском трамвају, једна од много грешака при избору возила је и то што је простор за инвалиде место са највећом циркулацијом стојећих путника. За особу са инвалидитетом је лутрија да ли ће наићи баш оно возило које јој одговара, а преседања су прави пакао.

Нископодност возила није једини и основни услов за превоз особа са инвалидитетом. Често се код нископодних возила предност лаког уласка у возило комбинује са уским пролазима у простору возила и високо подигнутим седиштима. Доста јефтиније, и често врло практично решење је прављење рампи за савладавање разлике висине пода возила и перона. Практичност тог решења огледа се у разноликим висинама перона, и преправци употребљивог возног парка, јефтинијој од набавке нових возила. То је нарочито погодно решење за железницу, и потпуно је оправдан захтев да се у наредном контигенту дизелмоторних возова, који ће бити купљени средствима Руског кредита за железнице, осим тоалета и појасева за особе са инвалидитетом буде уграђена и механичка рампа.

Image
Слика преузета од Новости

Превоз железницом особа са инвалидитетом

Воз је најбоље средство превоза за особе са инвалидитетом на дугим релацијама, те се држави, као главном кориснику путничких железница, могу са пуним правом упутити захтеви:
- Да се одређени део кола пошаље на велики оправак, при чему би са једне обележене стране кола била механичка рампа и тоалет за особе са инвалидитетом, бар један купе са местима прилагођеним особама са инвалидитетом, и да сваки воз има најмање један такав вагон.
- Да се приликом реконструкције старих и изградње нових станица и стајалишта путнички објеката не занемарују потребе особа са инвалидитетом.
- Да моторни возови, укључујући и возове за градске железнице Беовоз приликом следећих великих оправака добију рампе за улазак инвалида.
- Да се тежи формирању директних возова, уместо возова са безброј преседања. Да особа са инвалидитетом из Ниша или Београда може возом директно доћи у Беч или Берлин.
Image
Преузето од Асоцијације пешака и бициклиста из САД.

Да ли су нам особе са инвалидитетом на терету?

Ово није само етичко питање, хуманог односа према другоме коме су могућности рада и кретања ограничене. Ово је и питање да ли смо стварно спремни да им пружимо предуслове да раде и да се крећу, да се што мање осећају на терету другима, а што више корисни. Наши параолимпијци су се показали да умеју да буду борци, играчи, и освајачи медаља. Да ли ћемо шампионима пружити ту част да буду са нама у позориштима, возовима, на улицама? Питање права на кретање особа са инвалидитетом није питање причица једног дана у години, већ начина живота и хуманизације друштва.
Да потпишете петицију за трамвај, користите овај линк. Када се сви станари уселе, трамвај ће бити једино превозно средство које ће се кретати некако од Аутокоманде ка Славији, а будућа реконструкција Улице војводе Степе је шанса и за ово унапређење.
User avatar
Karlito
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1157
Joined: 20. 05. 2006. 19:17 GMT +0000
Location: Beograd i okolina

Re: Clanci zeleznickih udruzenja

Postby Karlito » 09. 12. 2012. 17:08 GMT +0000

Да потпишете петицију за трамвај, користите овај линк. Када се сви станари уселе, трамвај ће бити једино превозно средство које ће се кретати некако од Аутокоманде ка Славији, а будућа реконструкција Улице војводе Степе је шанса и за ово унапређење.
User avatar
Karlito
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1157
Joined: 20. 05. 2006. 19:17 GMT +0000
Location: Beograd i okolina

Re: Clanci zeleznickih udruzenja

Postby pejcicd » 09. 12. 2012. 23:12 GMT +0000

Karlito
Poslednji voz za Sarajevo

A saobraćao je samo dve godine . . .
I nije samo on poslednji od novog reda vožnje.
Tužno :-(
Dragoslav
Ako stojiš, nikuda nećeš stići.
User avatar
pejcicd
Ložač
 
Posts: 493
Joined: 09. 12. 2006. 23:00 GMT +0000
Location: Niš

Re: Clanci zeleznickih udruzenja

Postby Karlito » 15. 01. 2013. 13:07 GMT +0000

Јавни позив за израду саобраћајних студија у циљу унапређења јавног градског превоза путника у Београду обликовано у 2 партије

Izuzetno važno!!! Predhodni put kada je to rađeno 2001. biciklistički saobraćaj i Beovoz su izvisili! Već znam, po uslovima konkursa, da će ovo raditi Saobraćajni fakultet, smer "Drumski transport". Ovde bi nekoliko grupa građana trebalo da pokrene akciju sa zahtevom neizostavljanja gradskih železnica i bicikala iz integralnog modela razvoja gradskog i prigradskog saobraćaja u Beogradu!

Minimalni zahtevi bi bili:
1) interval prigradskih vozova iz Lazarevca, Mladenovca, Umčara, Pančeva i Pazove ne veći od 2 sata tokom dana, i ne veći od sat vremena u vršnim satima
2) Uključivanje svih vozova u Beogradskom okrugu izuzev brzih u integralni tarifni sistem za mesečne karte.
3) Omogućiti prevoz bicikala u javnom prevozu. Na autobusim i trolejbusima kuke na prednjem delu, u vozovima obezbeđen deo kod prvih i poslednjih vrata
4) Uključivanje izgradnje i održavanja biciklističkih staza u fondove za javni saobraćaj, sa jasnom politikom razvoja. Uključivanje biciklističkog saobraćaja u model razvoja saobraćaja u Beogradu za narednih 10 godina.
Да потпишете петицију за трамвај, користите овај линк. Када се сви станари уселе, трамвај ће бити једино превозно средство које ће се кретати некако од Аутокоманде ка Славији, а будућа реконструкција Улице војводе Степе је шанса и за ово унапређење.
User avatar
Karlito
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1157
Joined: 20. 05. 2006. 19:17 GMT +0000
Location: Beograd i okolina

Re: Clanci zeleznickih udruzenja

Postby Karlito » 23. 01. 2013. 4:00 GMT +0000

Izvor: Ekapija, decembar 2012.
Za zaštitu životne sredine 2,2 mil EUR - Konkurs u januaru 2013. godine
Regionalni centar za životnu sredinu (REC) Kancelarija u Srbiji, uz podršku Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju (SIDA), otpočeo je realizaciju trogodišnjeg programa podrške organizacijama civilnog društva koje se bave zaštitom životne sredine "SENSE", saopštio je REC.

Vrednost ovog projekta je 2,2 mil EUR, a cilj je jačanje organizacija civilnog društva i promovisanje njihovog učešća u procesima donošenja odluka iz oblasti životne sredine.

U SENSE programu za direktnu podršku projektima organizacija (grantove) obezbeđen je budžet od 960.000 EUR. Grantovi u vrednosti od 40.000 do 80.000 EUR biće podeljeni u dva ciklusa. Prvi poziv će biti objavljen sledeće godine, drugi 2014. godine, a uslov je da minimum dve organizacije sarađuju na svakom projektu.

U okviru programa planirane su i obuke iz oblasti: pravnih pouka/zastupanja, lobiranja, ulozi "budnog oka", učešća javnosti, efikasne komunikacije i dopiranja do javnosti, rodne ravnopravnosti, pristupa EU fondovima itd. Planirana su i studijska putovanja na kojima će dobitnici grantova moći da nauče više o načinu funkcionisanja organizacija u EU.

Dobitnici granta će biti zaduženi za organizaciju konsultantivnih sastanaka sa predstavnicima nacionalnih vlasti kako bi se ostvario dijalog sa donosiocima odluka, umrežavanje i javne diskusije o temama iz oblasti zaštite životne sredine.

Za prestavnike medija koji se bave temom životne sredine u Srbiji biće organizovani treninzi, a u oba grant ciklusa biće raspisan nagradni konkursi za najbolje objavljene članke, reportaže, emisije.

Organizacije će prijave REC-u moći da podnesu polovinom januara 2013. godine, a rok za slanje je 15. februar 2012. godine. Rezultati konkursa biće obavljeni u februaru i martu 2013, dok je realizacija projekata planirana za period od 10 mesecii u perodu od aprila 2013. do januara 2014. godine.

U periodu od 24. do 26. decembra u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, biće organizovane promotivne aktivnosti na kojima će biti predstavljen program "SENSE", a više informacija može se dobiti putem e-mail aderese: itomasevic@rec.org.

Sada je kasno, ali mislim da bi Udruzenje ljubitelja zeleznice moglo nesto ozbiljno da spremi za 2014.
Да потпишете петицију за трамвај, користите овај линк. Када се сви станари уселе, трамвај ће бити једино превозно средство које ће се кретати некако од Аутокоманде ка Славији, а будућа реконструкција Улице војводе Степе је шанса и за ово унапређење.
User avatar
Karlito
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1157
Joined: 20. 05. 2006. 19:17 GMT +0000
Location: Beograd i okolina

Re: Clanci zeleznickih udruzenja

Postby Karlito » 01. 03. 2013. 18:23 GMT +0000

Dana 2.marta 2013. Udruženje ljubitelja železnice obeležava svetski dan besplatnog javnog prevoza.

Delimo letke u javnom prevozu. Akciju počinjemo u 11h na Vukovom spomeniku.
Zaslužujemo bolji i besplatan javni prevoz!

U subotu 2.marta Udruženje ljubitelja železnice obeležava Svetski dan besplatnog javnog prevoza deljenjem letaka i razgovorom sa sugrađanima. Za besplatan javni prevoz zalaže se 38 udruženja iz 22 države sveta.
Image
Slika preuzeta sa sajta: Free Public Transport

Ciljevi besplatnog transporta su smanjenje zavisnosti od nafte, poboljšanje životne sredine u gradovima, prevoz dostupan svima, i uopšte čistiji i funkcionalniji gradovi. U energetskim strategijama i debatama o klimatskim promenama pitanje saobraćaja se vrlo često zapostavlja, i to ne samo u Srbiji - naročito pitanje automobilskog saobraćaja, kao najodgovornijeg za zagađenje i efekat staklene bašte, koji za društvo čini i veliki ekonomski teret.

Koliko nas stvarno košta automobilski saobraćaj?

Automobili zauzimaju 86% saobraćajnih površina Beograda, a prevezu svega 20% putnika. Najveći deo ulaganja u infrastrukturu, a samim tim i izuzetno veliki deo novca poreskih obveznika se troši na automobilski transport. Najveći deo saobraćajnih nezgoda napravi automobilski saobraćaj, ostavi najviše poginulih, povređenih, najviše materijalne štete, zagađenja, a sve to plaćaju građani kroz budžet za lečenje astmatičara, povređenih u nezgodama, za stres i lečenje oboljenja nastalih zbog stresa… U najvećem delu Beograda, nemoguće je proširivati kapacitete za automobile bez rušenja kuća, što bi bilo preskupo i često neprihvatljivo. Već sada su zbog automobila građanima oduzete zelene površine, deci i mladima uskraćeni prostori za igru i sport, i, uopšte, svi građani ispaštaju zbog planiranja grada orijentisanog pre svega na automobile.

Da li je naplata prevoza zaista važna?

Višedecenijska praksa u Beogradu je da se 60% - 70% troškova javnog prevoza finasira iz budžeta grada, i preraspodela budžeta u korist besplatnog javnog prevoza i nije tako velika. U svetu je mali broj primera velikih gradova koji naplatom karata uspevaju da pokriju više od polovine troškova javnog prevoza; uostalom, mnoštvo automobila i stajanje gradskog prevoza u automobilskim zastojima u velikoj meri povećavaju troškove i smanjuju efikasnost gradskog prevoza. Uz zanemarivanje, nije ni čudo da je gradski prevoz skup, spor, neugrejan, prljav, i raspada se. Besplatan javni prevoz je primenilo 49 gradova u 17 država sveta. Većina njih su srednje veličine, ali ima i megalopolisa, poput kineskog Čonkinga, gde besplatan prevoz već daje odlične rezultate. Iz prakse svih tih gradova znamo da se tamo u javnom prevozu povećao broj korisnika, on je postao efikasniji, broj automobila se značajno smanjio, a samim tim i trošenje budžeta na proširivanje ulica je postalo nepotrebno.

Budućnost prevoza

Za kvalitetan javni prevoz, u gradovima veličine Niša, Novog Sada, Beograda i Kragujevca neophodno je unapređivanje i razvoj šinskih sistema, tramvaja i prigradskih železnica, a u slučaju Beograda i metroa. Naravno, to treba da prati i unapređenje prostora za kretanje pešaka i biciklista, kako bi za najveći deo građana odricanje od kretanja automobilom bio izbor, a ne prisila.

Pod ovim se ne podrazumeva potpuno ukidanje automobila, već svođenje prevoza automobila na neophodan minimum, u slučajevima kada je automobil i dalje nezamenljiv.

Karlo Polak
diplomirani saobraćajni inženjer
Да потпишете петицију за трамвај, користите овај линк. Када се сви станари уселе, трамвај ће бити једино превозно средство које ће се кретати некако од Аутокоманде ка Славији, а будућа реконструкција Улице војводе Степе је шанса и за ово унапређење.
User avatar
Karlito
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1157
Joined: 20. 05. 2006. 19:17 GMT +0000
Location: Beograd i okolina

Re: Clanci zeleznickih udruzenja

Postby Karlito » 13. 03. 2013. 1:45 GMT +0000

Napokon, snimak sa TV Kopernikus. Oprostite malo na zbunjenosti na pocetku, imao sam jaku tremu.
http://www.youtube.com/watch?v=-S14gSpn ... e=youtu.be

Да потпишете петицију за трамвај, користите овај линк. Када се сви станари уселе, трамвај ће бити једино превозно средство које ће се кретати некако од Аутокоманде ка Славији, а будућа реконструкција Улице војводе Степе је шанса и за ово унапређење.
User avatar
Karlito
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1157
Joined: 20. 05. 2006. 19:17 GMT +0000
Location: Beograd i okolina

Re: Clanci zeleznickih udruzenja

Postby Karlito » 12. 06. 2013. 0:43 GMT +0000

Okrugli sto: Prigradske železnice za održiv transport u Beogradu i Nišu

U nedelju 16.juna 2013. u Karađorđevoj 46 u Beogradu (Mikser House), od 12:00 do 15:00 Udruženje ljubitelja železnice održava okrugli sto na temu:
Prigradske železnice za održiv transport u Beogradu i Nišu


I pored toga što gradsko područja Beograda i Niša imaju relativno razvijenu i razuđenu mrežu železničkih pruga, oni ih u premaloj meri koriste za javni saobraćaj. Sadašnjom politikom korišćenja pretežno javnog drumskog transporta, koji je sve sporiji, skuplji i nepouzdaniji, bahato trošimo neobnovljive resurse i gubimo bilo kakvu viziju razvoja. Udruženje ljubitelja železnice nudi koncept, koji bi u skladu sa svetskim iskustvima, pomogao da se uspostavi brz, pouzdan, udoban i održiv sistem javnog prevoza putnika.

Zbog složenosti procesa donošenja odluka u gradu, pa i same teme, na okrugli sto su pozvani predstavnici razlišitih struka (arhitekte, saobraćajni inženjeri, ekolozi itd.), predstavnici gradskih institucija i udruženja građana, i uopšte svi koji mogu doprineti konstruktivnoj diskusiji na ovu temu. Ciljevi ovog okruglog stola su upoznavanje većeg broja zainteresovanih strana a mogućnostima prigradskih železnica, i uspostavljanje šireg konsenzusa u građanskom sektoru, sa kojim bi se spremnije nastupilo pred višim instancama i u široj javnosti. Takođe, prisustvo vežeg broja zainteresovanih strana omogućava bolje sagledavanje svih potencijalnih problema.
Stoga pozivamo vas da svojim prisustvom i stavom doprinesete kvalitetu ovog okruglog stola, i ove građanske inicijative. Ukoliko imate pripremljen određeni materijal na ovu temu, i želite da ga iznesete pred prisutnima, pripremite ga za izlaganje u trajanju do najviše 10 minuta, i obavestite nas o tome najkasnije do srede uveče. Takođe, obavestite nas što pre o vašoj želji i mogućnosti da prisustvujete, kako bi bio obezbeđen dovoljan broj mesta.

Mejl na koji se možete obratiti: ljubitelji.zeleznice@gmail.com
Да потпишете петицију за трамвај, користите овај линк. Када се сви станари уселе, трамвај ће бити једино превозно средство које ће се кретати некако од Аутокоманде ка Славији, а будућа реконструкција Улице војводе Степе је шанса и за ово унапређење.
User avatar
Karlito
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1157
Joined: 20. 05. 2006. 19:17 GMT +0000
Location: Beograd i okolina

Re: Clanci zeleznickih udruzenja

Postby Karlito » 27. 06. 2013. 13:43 GMT +0000

Saopštenje sa okruglog stola Udruženja ljubitelja železnice
Prigradske železnice za održivi transport u Beogradu i Nišu
Posted on 13.21 by vozoljubitelji srbije

U nedelju 16.juna 2013. održan je okrugli sto na temu: "Prigradske železnice za održivi transport u Beogradu i Nišu", u organizaciji Udruženja ljubitelja železnice. Okrugli sto je održan u Beogradu, "Mikser House", Karađorđeva 46.

Okruglom stolu su prisustvovali predstavnici udruzenja gradjana "Imamo plan", Jugocikling kampanje, Inicijative za pesacku Slaviju, Direkcije za javni prevoz iz Beograda, Srpsko-kineskog društva, ULUPUDS Inženjerska komora i Udruženja ljubitelja železnice.

Na okruglom stolu je Udruženje ljubitelja železnice predstavilo predlog razvoja gradsko-prigradske železnice, kroz tri osnovne alternative, skromnu, srednju i ambicioznu.

Pod skromnom alternativom se podrazumeva pre svega korišćenje postojećih dvokolosečnih pruga i voznih sredstava sa kojima Železnice Srbije trenutno raspolažu. U Beogradu, to je korišćenje pruge od Pančevačkog mosta do Mosta na Adi u zoni priobalja, pruge u dolini reke Topčiderke od Mosta na Adi do Resnika, pruge od Prokopa i Karađorđevog parka prema Rakovici, i pruge Rakovica-Železnik, te regionalne linije prema Lazarevcu i Mladenovcu. U Nišu, to je korišćenje pruge Niš-Prosek kroz centar grada za gradsko-prigradski saobraćaj (nakon izmeštanja tranzitnog saobraćaja na novu prugu od Crvenog krsta za Prosek uz trasu autoputa), sa regionalnim linijama prema Doljevcu, Svrljigu, Tešici i Beloj Palanci.

Pod srednjom varijantom za Beograd se smatra izgradnja nove pruge od Pančevačkog mosta do Karaburme, gradnja pruge za lakošinski saobraćaj od skladišta NIS u Beogradu do Obrenovca, kroz Makišku dolinu uz Adu ciganliju, a južnije trasom stare pruge, kojom je išao Ćira, uspostavljanje frekventnog saobraćaja na dvokolosečnoj pruzi za Pančevo, gradnja drugog koloseka do Resnika i Klenja radi intenzivnog prigradskog saobraćaja, nabavka novih voznih sredstava, i osnivanja zasebnog preduzeća za gradsko-prigradske železnice u Beogradu i okolini. Pod srednjom varijantom u Nišu se podrazumeva gradnja pruge od Trošarine do Ćalija za gradsko-prigradski saobraćaj, dogradnja drugog koloseka unutar Niškog železničkog koloseka po potrebi na određenim delovima čvora, uspostavljanje ciljnog standarda, vozovi za Prosek, Tešicu, Doljevac na svakih pola sata. Preduslov za potpuno izvršenje srednje varijante u Nišu je izgradnja drugog koloseka na koridoru X u pravcu Doljevca (Leskovca). Za predloženu drugu varijantu, neophodna je povećanja broja raspoloživih voznih sredstava, bilo nabavkom novih ili polovnih vozova.

Ambiciozna varijanta podrazumeva nove pružne pravce u razmatranju, koji zahtevaju velika finansijska ulaganja. U Beogradu se razmatraju pruga za Surčin i Aerodrom preko Bežanijske kose, sa produžetkom za Obrenovac preko Jakova i Boljevca, pruga od Krnjače prema Borči i Padinskoj Skeli, kolosečna veza od Karaburme prema Kaluđerici kroz Mirijevo, istočni krak Beogradskog železničkog čvora od Prokopa pravcem autoputa prema Kaluđerici, prigradska pruga za Grocku.

U toku diskusije je ukazano na okolnosti pod kojima je Grad Beograd pristao da podrži liniju prigradskih železnica Pančevački most - Batajnica, i da u sadašnjim uslovima je moguće još samo 3-5 kompozicija uključiti u sistem gradsko-prigradskih železnica. Istaknuti su veliki problemi u komunikaciji sa Železnicama Srbije, ali i ostalim državnim preduzećima i institucijama, i da se samo upornošću eventualno može nešto postići. Kada su u pitanju predlozi rešenja, državna preduzeća i institucije mogu prihvatiti samo krajnje pojednostavljena rešenja.

Categories: ekologija, ekonomija, eksterni troškovi, gradske železnice, gradski prevoz, južna pruga, okrugli sto, Pančevo, preskup drumski transport, privreda, razvoj, saopštenje


Uzgred, u nedelju 30.6. će biti sastanak u NS, vezano za uključivanje njih u ovu kampanju. Sastanak je otvorenog tipa, tako da može da dođe ko hoće.
Да потпишете петицију за трамвај, користите овај линк. Када се сви станари уселе, трамвај ће бити једино превозно средство које ће се кретати некако од Аутокоманде ка Славији, а будућа реконструкција Улице војводе Степе је шанса и за ово унапређење.
User avatar
Karlito
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1157
Joined: 20. 05. 2006. 19:17 GMT +0000
Location: Beograd i okolina

Re: Clanci zeleznickih udruzenja

Postby buca ho » 05. 09. 2013. 15:38 GMT +0000

Kada se pomenu prednosti šinskog saobraćaj u odnosu na drumski uvek mi nekako padne na pamet ova slika:
traffic-jam.jpg
.
Negde piše da je u Francuskoj između Pariza i Liona a negde da je slikano u Kini! U svakom slučaju vrlo slikovito i toliko očigledno koliko je prostora zauzeto a koliko bi zauzela pruga s tim da prođe ista količina saobraćaja. Nadam se da nema problema sa objavljivanjem fotografije?!
You do not have the required permissions to view the files attached to this post.
buca ho
Mašinovođa
 
Posts: 555
Joined: 21. 09. 2006. 9:01 GMT +0000

Re: Clanci zeleznickih udruzenja

Postby Karlito » 08. 09. 2013. 1:39 GMT +0000

Napravio sam nacrt saopstenja za 15.9.2013. ali zanimaju me i vasa misljenja. Naravno, konacna verzija se salje medijima, i maltene sam siguran da ce se pojaviti u nekoliko velikih medija. Ipak je 15.nedelja, kada se malo toga desava, a pojedini novinari ce sigurno hteti da naprave paralelu izmedju saopstenja "Zeleznica Srbije" i naseg. Svakako, nase saopstenje je napisano kudikamo interesantnije, sa u neku ruku i senzacionalistickim podacima.
Удружење љубитеља железнице

Поводом 129 година железнице у Србији.

НЕИСКОРИШЋЕНА ЖЕЛЕЗНИЦА

Након стицања независности на Бечком когресу 1878. године, један од првих задатака је било изградити железничку пругу, и на тај начин омогућити повезаност и развој. Пруга Београд – Ниш је свечано пуштена у саобраћај 15.септембра 1884. године, а тада су у целој Србији постојале само две фабрике. Време вожње од Београда до Ниша је било осам ипо сати, али је већ на почетку ХХ века уведен брзи воз, који ово растојање прелази за само пет ипо сати. Пред Други светски рат, Оријент Експрес је растојање између Београда и Ниша прелазио за 3 сата и 20 минута са парном вучом, а са дизел вучом шездесетих година, путовање брзим возом између Београда и Ниша трајало је око 3 сата. (разматрам да ова времена вожње ставим у малу тебелу као прилог) Док су у међувремену Аустрија, Француска и још многе друге земље даље усавршавале и убрзавале своје железнице, и све време држале железнице као главно средство међуградског и приградског саобраћаја, у Србији се данас железница користи у врло малој мери за ту сврху, и изузетно је запостављена. (поделити на 2 реченице).

Нови железнички мост

Поводом 100 година железнице, пре 29 година отворен је Нови железнички мост. Мост спада међу најлепше железничке мостове у Европи, а превозни капацитет је двоструко више путника него што аутомобилима и аутобусима може прећи мостом Газела. Преко моста је 3 пута успостављан и два пута озбиљно занемариван градско-приградски саобраћај. У великом градовим и развијеног и неразвијеног света, занемаривање градских железница је најчешће везано за ратове. Београд је један од ретких великих градова света, где се занемаривање градских железница постигло у периодима без ратова. Шта више, на градске железнице се мислило тек када је град или држава у толиком проблему, да једино градска железница може да га реши. Почетком 80-тих то је била нафтна криза због Заливског рата, почетком 90-тих то је био ембарго на нафту, а 2010. то је био тотални хаос у саобраћају Београда у току радова на мосту Газела.

Железница у свету у XXI веку

У Србији се појам железница везује за оне неугледне остатке железнице, који данас постоје у Србији. Ипак, део грађана Србије, који је имао прилику да путује или живи у иностранству, имао је и прилику да директно рашчисти са овим предрасудама. Данас чак и државе са великим нафтним ресурсима и јефтином нафтом улажу изузетно много у шински превоз из различитих разлога. То могу бити екологија, уштеда у простору, проблеми загушења путева, неефикасност аутомобилског и аутобуског саобраћаја у градовима, равномернији регионални развој, дугорочна енергетска политика, основа за просторно ширење градова и урбани развој, снижење трошкова транспорта, обезбеђивање социјалног превоза. Много разлога да и Србија унапреди железнице.
Да потпишете петицију за трамвај, користите овај линк. Када се сви станари уселе, трамвај ће бити једино превозно средство које ће се кретати некако од Аутокоманде ка Славији, а будућа реконструкција Улице војводе Степе је шанса и за ово унапређење.
User avatar
Karlito
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1157
Joined: 20. 05. 2006. 19:17 GMT +0000
Location: Beograd i okolina

Re: Clanci zeleznickih udruzenja

Postby Karlito » 19. 09. 2013. 0:47 GMT +0000

ODRŽIVI TRANSPORT U URBANIM SREDINAMA

https://www.facebook.com/events/5053860 ... pe=regular

Udruženje ljubitelja železnice ima radionicu na temu: "Održiva transportna rešenja za Treči Beograd". u petak 20.9. u 20h.

Eko Fest je festival filma, diskusija, izložbi i radionica koji se jednom godišnje organizuje od strane Zelene omladine Srbije, već petu godinu zaredom. Eko fest će biti održan u Klubu Green House, Dr.Dragoslava Popovića 22 od 19. do 21. septembra.

Festival je orijentisan na određenu temu kako bi odgovorio na određena pitanja i podigao svest o poblemu. Nakon nuklearne energije, poljoprivrede, genetski modifikovanih organizama, upravljanja otpadom i reciklaže, ovogodišnja tema je Održivi transport u urbanim sredinama sa ciljem podizanja svesti o ovom problemu i analize trenutne situacije, kako u zakonodavstvu tako i u praksi. Festival se održava za vreme Evropske nedelje mobilnosti koja je ove godine od 16. do 22.septembra.

Festival će kroz filmove predstaviti publici sam pojam i vrste održivog transporta, zatim ekološke, socijalne i ekonomske dobiti od usmeravanja ka ovakvoim vidovima transporta, kao i dobre prakse iz celog sveta. Nakon svakog filma biće održana diskusija kako bi se posetioci uključili u nalaženje rešenja.

Festival će biti otvoren uvodnim predavanjem o održivom transportu. U okviru festivala biće održana i panel diskusija sa govornicima/ama koji rade u ovoj oblasti na različite načine. Izložbom će biti predstavljeni različitit vidovi održivog transporta, a na radionicama će posetioci moći da nauče kako da poprave svoj bicikl, da saznaju šta je to carsharing, bliže se upoznaju sa funkcionisanjem železnice, ali i da saznaju koje su to mane našeg javnog prevoza i kako ga ,,preživeti''.

Zaključci diskusija biće korišćeni za dalji rad Zelene omladine Srbije u oblasti održivog transporta.

Ulaz na sve događaje u okviru festivala je besplatan.
Sajt: http://www.zelenaomladina.org/ekofest
FB stranica: http://www.facebook.com/zos.ekofest

Program festivala:

Četvrtak, 19. septembar

17:00 Otvaranje festivala i izložbe
17:30-19:00 Uvodno predavanje o održivom transportu
19:00-21:00 ,,We are the traffic'', 60min;
filmovi o kriticnoj masi, Ulice za bicikliste

Petak, 20. septembar

17:00-19:00 diskusija: GSP - javno ili privatno?
19:00-20:00 ,,Cycling for everyone - Duch ctcling embassy'', 7min
,,How the Duch gottheir cycling infrastructure'', 7min
,,Ghent - a cycling city'', 6min
,,Cities in focus: Istanbul'', 5min
,,Sustainable transport systems'', 7min
20:00-21:00 radionica: Odrziva transportna resenja za
,,Treci Beograd'' (leva obala Dunava
u okviru opstine Palilula)

Subota, 21. septembar

13:00-15:00 radionica: Popravi svoj bicikl
15:00-16:00 radionica: Carsharing
16:00-17:00 radionica: Kako preziveti gsp?
17:00-19:00 ,,Occupy all streets'', 10min
,,Na beogradskim tockovima'', 5min
19:00-21:00 ,,Fish bowl'' diskusija: Šta dalje?
21:00 zatvaranje festivala


Kontаkt osobe:

Kаtаrinа Pаvlović
+381 62 80 17 029
katarina.pavlovic@zelenaomladina.org

Boris Inđić
+381 65 925 05 05
boris.indjic@zelenaomladina.org
Да потпишете петицију за трамвај, користите овај линк. Када се сви станари уселе, трамвај ће бити једино превозно средство које ће се кретати некако од Аутокоманде ка Славији, а будућа реконструкција Улице војводе Степе је шанса и за ово унапређење.
User avatar
Karlito
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1157
Joined: 20. 05. 2006. 19:17 GMT +0000
Location: Beograd i okolina

Re: Clanci zeleznickih udruzenja

Postby Karlito » 08. 01. 2014. 13:58 GMT +0000

Dana 8.1.2014. gostovao u 9:00 na TV kopernikus.

Dana 8.1.2014. bice prilog od par minuta u Beogradskoj hronici RTS1, izmedju 17:45 i 18:25.

U petak 10.1.2014. gostujem na Studio B, samo jos ne znam kada.
Да потпишете петицију за трамвај, користите овај линк. Када се сви станари уселе, трамвај ће бити једино превозно средство које ће се кретати некако од Аутокоманде ка Славији, а будућа реконструкција Улице војводе Степе је шанса и за ово унапређење.
User avatar
Karlito
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1157
Joined: 20. 05. 2006. 19:17 GMT +0000
Location: Beograd i okolina

Re: Clanci zeleznickih udruzenja

Postby Karlito » 16. 01. 2014. 14:35 GMT +0000

Да потпишете петицију за трамвај, користите овај линк. Када се сви станари уселе, трамвај ће бити једино превозно средство које ће се кретати некако од Аутокоманде ка Славији, а будућа реконструкција Улице војводе Степе је шанса и за ово унапређење.
User avatar
Karlito
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1157
Joined: 20. 05. 2006. 19:17 GMT +0000
Location: Beograd i okolina

Re: Clanci zeleznickih udruzenja

Postby Karlito » 08. 03. 2014. 2:50 GMT +0000

Да потпишете петицију за трамвај, користите овај линк. Када се сви станари уселе, трамвај ће бити једино превозно средство које ће се кретати некако од Аутокоманде ка Славији, а будућа реконструкција Улице војводе Степе је шанса и за ово унапређење.
User avatar
Karlito
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1157
Joined: 20. 05. 2006. 19:17 GMT +0000
Location: Beograd i okolina

Re: Clanci zeleznickih udruzenja

Postby Karlito » 27. 03. 2014. 2:16 GMT +0000

Удружење љубитеља железнице се поново огласило:
Саопштење: Железница у функцији Београда на води
Posted on 14.05 by vozoljubitelji srbije
Удружење љубитеља железнице подржава преуређење приобалног подручја Београда, али не и изостављање брзих шинских система из предлога пројекта „Београд на води“, приградску железницу и метро, а без којих ће доћи до потпуног саобраћајног колапса.
Image
- Градимо у Београду „Менхетн“ уз Саву, а заборављамо да тај исти Менхетн има, метро, приградске и међуградске железнице, и да би без тих подсистема био потпуно нефункционалан – изјављује Карло Полак, дипломирани саобраћајни инжењер. – Шта више, најважнији пословни садржаји Њујорка се налазе управо у близини две највеће железничке станице: Пен и Гранд централ станице. Конкретно у случају Београда на води за толику густину стамбених и пословних простора на 90 хектара, ако би се све транспортне потребе задовољавале аутомобилима, било би потребно око 400 хектара површина улица и паркиралишта. Лако је схватити да би са садашњим усмерењем на аутомобиле и аутобусе, дошло до потпуног колапса града, чак и ако би се са та два вида превоза задовољавало свега пола потреба тог новог дела града.

До пре неколико година, две највеће железничка станица у Бечу је са техничким колосецима заузимала велику површину на јужном ободу центра града. Беч је одлучио да преуреди цело то подручје, али је на том месту направио нову модерну железничку станицу на такав начин да заузме најмању површину и буде срце нове пословне четврти.
Image
- Највреднији пословни простори у уређеним државама којима тежимо, су управо око великих железничких станица. Није се железница напрасно појавила у центру града, него се град развијао у свим правцима од железничке станице и захваљујући железници. Никада у историји Србије нисмо имали гори однос према железницама него у последњих 25 година, а економске, еколошке, енергетске и социјалне последице су огромне. – упозорава Полак.

Планови потпуне урбане реконструкције подручја око садашње Главне железничке станице у Београду датирају још од пре Другог светског рата, уз напомену да је у свим плановима остављана путничка железничка станица. Разлике у плановима шинског превоза од Савског трга према југу су биле само у томе да ли да то буде регионални метро или класична приградска железница, као што је према важећем ГУП-у.

Могуће штете од предложеног решења заснованог на аутомобилско аутобуско камионском превозу су:
Image

  • Поскупљење горива, јер складиште НИС неће моћи користити железнички саобраћај.
  • Остају само два колосека у средишту железничког чвора што је премало за Србију, велике негативне последице на регионални развој.
  • Прокоп не испуњава ни минимум услова повезаности са градом, а минималне саобраћајне везе за функционалан Прокоп би биле далеко скупље од самог Прокопа.
  • Већ сада је штета од загушења аутомобилског и аутобуског саобраћаја у Београду преко 150 милиона евра годишње. Једино метро и приградске железнице могу решити саобраћај у граду величине и структуре Београда, а по тренутном мастер плану се онемогућује развој и једног и другог система превоза.
  • У супротности са Генералним урбанистичким планом, којим је предвиђен останак Старог железничког моста у функцији саобраћаја(а не кафићи), као и главне станице приградске железнице за Младеновац, Лазаревац, Врчин и Обреновац.
  • По Генаралном плану предвиђен је и још један друмски мост, кога нема у мастер плану Београд на води.
  • По свему, са тако лошим планирањем саобраћаја и комуникација, уколико не дође до измена у мастер плану, требаће нам да оснујемо Јавно хеликоптерско предузеће, јер ће једино тај превоз евентуално функционисати.

Конкретни предлози Удружења љубитеља железнице

1) Искористити приобалну пругу од Панчевачког моста око Калемегдана до Аде Циганлије за приобалну лаку железницу у форми брзог трамваја. Тај подсистем би имао намену повезивања прибалног подручја.
Image
2) Стубове Старог железничког моста искористити за нову кострукцију моста за лаку железницу ка Бежанији, аеродрому и Сурчину. Директна линија брзог шинског система до аеродрома је врло важна за пословну активност „Београда на води“. Могуће је формирати чак и „Сити терминал“ , где би се чекирали летови и одатле одлазило лакошонским возом директно на аеродром.
3) Направити део метро линије 1 по пројекту из 1976. од Теразија до Сава центра, преко северног дела Београда на води. Паралелна градња насеља и метро-а је економски најуспешнији концепт градње метро система.
4) Останак два колосека од Раковице до „Београда на води“ за приградски и регионални саобраћај ка Младеновцу, Пожаревцу, Ваљеву и Обреновцу, јер тиме се зона утицаја „Београда на води“ повећава за преко пола милиона становника Србије. Кроз сам „Београд на води“, пруга може бити и у плитком тунелу, што би у овом случају било исплативо.
Да потпишете петицију за трамвај, користите овај линк. Када се сви станари уселе, трамвај ће бити једино превозно средство које ће се кретати некако од Аутокоманде ка Славији, а будућа реконструкција Улице војводе Степе је шанса и за ово унапређење.
User avatar
Karlito
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1157
Joined: 20. 05. 2006. 19:17 GMT +0000
Location: Beograd i okolina

Re: Clanci zeleznickih udruzenja

Postby CountryLink » 27. 03. 2014. 11:53 GMT +0000

Dzaba Karlo ne pitaju se strucni ljudi nista.
User avatar
CountryLink
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1060
Joined: 20. 06. 2006. 13:57 GMT +0000
Location: Sydney, NSW, Australia

Re: Clanci zeleznickih udruzenja

Postby Karlito » 28. 03. 2014. 2:34 GMT +0000

CountryLink wrote:Dzaba Karlo ne pitaju se strucni ljudi nista.

To sam shvatio negde na pola studija, i zbog toga je i osnovano Udruženje ljubitelja železnice. Mi mladi školovani entuzijasti u Srbiji nemamo ništa. Ako se zaglupimo, zaćutimo, prestanemo da razvijamo ideje, prepustimo sve sudbini, još je gore. Utoliko, treba stalno slati poruke i širiti učešće i aktivnosti. Do sada smo uspeli da se pojavimo na RTS-u, a na TV Vujić Valjevo čak 52 minuta. Poslednji članak nije objavio ni jedan od 50 velikih medija, kojima je poslato, ali su zato forumi, mali sajtovi, društvene mreže odlično ispratili tekst. Prvo saopštenje vezano za Beograd na vodi je imalo 270 čitanja direktno sa sajta. Drugo već nakon 3 dana ima oko 150. Sama FB grupa se nakon mog pojavljivanja na RTS-u povećala za 50%. U Naselju Stepa Stepanović, već čitvo naselje zna za nas, a oni su građani, koji se za razliku od preostalih 200.000 Voždovčana, pitaju za nešto. Napredak je veliki za oko godinu dana u javnosti. Za možda 10 godina uticajnost ljubitelja železnice možda bude na nivou one u Austriji ili Španiji.
Да потпишете петицију за трамвај, користите овај линк. Када се сви станари уселе, трамвај ће бити једино превозно средство које ће се кретати некако од Аутокоманде ка Славији, а будућа реконструкција Улице војводе Степе је шанса и за ово унапређење.
User avatar
Karlito
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1157
Joined: 20. 05. 2006. 19:17 GMT +0000
Location: Beograd i okolina

Re: Clanci zeleznickih udruzenja

Postby CountryLink » 28. 03. 2014. 5:53 GMT +0000

Karlito wrote:
CountryLink wrote:Dzaba Karlo ne pitaju se strucni ljudi nista.

To sam shvatio negde na pola studija, i zbog toga je i osnovano Udruženje ljubitelja železnice. Mi mladi školovani entuzijasti u Srbiji nemamo ništa. Ako se zaglupimo, zaćutimo, prestanemo da razvijamo ideje, prepustimo sve sudbini, još je gore. Utoliko, treba stalno slati poruke i širiti učešće i aktivnosti. Do sada smo uspeli da se pojavimo na RTS-u, a na TV Vujić Valjevo čak 52 minuta. Poslednji članak nije objavio ni jedan od 50 velikih medija, kojima je poslato, ali su zato forumi, mali sajtovi, društvene mreže odlično ispratili tekst. Prvo saopštenje vezano za Beograd na vodi je imalo 270 čitanja direktno sa sajta. Drugo već nakon 3 dana ima oko 150. Sama FB grupa se nakon mog pojavljivanja na RTS-u povećala za 50%. U Naselju Stepa Stepanović, već čitvo naselje zna za nas, a oni su građani, koji se za razliku od preostalih 200.000 Voždovčana, pitaju za nešto. Napredak je veliki za oko godinu dana u javnosti. Za možda 10 godina uticajnost ljubitelja železnice možda bude na nivou one u Austriji ili Španiji.


Apsolutno se slazem da je potrebno sto bolje se udruzivati i organizovati. Isto tako je bitno da glasacko telo pocne shvatati vaznost zeleznickog saobracaja i to su dobre stvari.

No, ono sto ne valja je da politicari cim ih izaberu boli ih briga za obecanja koja su dali. Sto je jos gore takvi kao ti se ne zaposljavaju nego poslusni partijski sinovi.

Pritisak dakako treba nastaviti... iako jos nismo politicki zrela nacija... dodje Seseljev mali stavi Mercedesov znak na Ikarbusa i cela zemlja pada u trans >:<
User avatar
CountryLink
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1060
Joined: 20. 06. 2006. 13:57 GMT +0000
Location: Sydney, NSW, Australia

Re: Clanci zeleznickih udruzenja

Postby Karlito » 07. 01. 2015. 16:09 GMT +0000

[url="http://vozoljubitelji.blogspot.com/2015/01/blog-post.html"]Саопштење Удружења љубитеља железнице поводом предлога градње пруге Београд - Сарајево, и Кинеске индустријске зоне код Уба.[/url]

[SIZE="5"]Пруга Београд – Ваљево преко Обреновца, нова шанса за Западну Србију [/SIZE]

Најава градње Кинеске индустријске зоне код Уба за 15000 радника, и неопходност санирања клизишта код Умке, додатни су разлог да се што пре крене са пројектовањем и градњом пруге Београд-Обреновац-Уб-Ваљево.

Image
(аутор рендера, Делија)
Које су користи од нове пруге?

Превоз робе за нову индустријску зону није једини разлог зашто нам је ова пруга неопходна. У питању је повољан економски утицај за целу Западну Србију, јер је она један од основних предуслова за повећање конкурентности производње у тој регији. Велики број шлепера и камиона са приколицом утиче на оштећивање путева и смањење безбедности, те су то додатни разлози да више робе пребацимо на шине.

Зашто преко Обреновца?

На прузи Београд-Бар је највећа потражња за превозом и путника и робе везана управо за Колубарску долину, и утолико се не може рачунати на само један колосек између Београда и Ваљева. У околини Београда ка Лазаревцу и Обреновцу већ имамо претрпане и аутобусе и путеве, а због застоја у самом Београду, аутопут неће потпуно решити проблем превоза путника. Поготову ако се заврши пруга Ваљево – Лозница, један колосек између Београда и Ваљева неће бити довољан. Пруга преко Барајева пролази кроз шумадијска брда са доста клизишта, где би реконструкција за брзине преко 80км/с и градња другог колосека била скупа. Најбржи путнички возови су 1980-тих од Београда до Ваљева стизали за 70 минута. Тренутно је пруга Београд-Бар у доста лошем стању, али већ постоје и план и средства из Руског кредита за њену реконструкцију. Најпогоднија траса за нову пругу захтева обалоутврду код Умке, и висок насип са југоисточне стране Обреновца, што је истовремено превенција поплава, огромних штета и жртава због исте. За обалоутрвду код Умке већ десет година постоји готов пројекат, којим се истовремено санира клизиште и врши регулација Саве. На садашњој прузи преко Барајева би се створили предуслови за знатно већи број приградских возова.
Брзим возом из Београда за 1990. године 2013.године Новом пругом
Ваљево 1сат10минута 1сат50минута 45 минута
Ужице 2сата15минута око 4 сата 1сат50минута
Пријепоље 3сата30минута око 6 сати око 3 сата
Бар 7сати 12сати 6сати30минута

Повезивање са Босном


Србија је код европских и кинеских партнера кандидовала пругу Београд – Сарајево за један од приоритетних пројеката. Тренутно, једина директна веза Србије са мрежом босанских пруга је преко моста на Дрини код Зворника. Део те пруге између Зворника и Шапца је у јако лошем стању, и на њој се тренутно одвија само теретни транспорт. До децембра 2012. из Београда је саобраћао брзи воз за Добој и Сарајево преко дела Хрватске. Иако је био добро попуњен, тај воз је укинут. Разлог су нереални захтеви Хрватских железница везаних за поделу трошкова и прихода, које Железнице Србије, и Железнице Босне и Херцеговине нису хтеле да прихвате. Босна и Херцеговина је један од најважнијих трговинских партнера Србије, и стога побољшање саобраћајних веза треба бити приоритет. Са новом пругом преко Обреновца и Ваљева, то би била и најкраћа и најбржа веза са Сарајевом и Бања Луком, баш као и за Западну Србију.

Историјски осврт

Прва, Ћирина пруга за Западну Србију је ишла преко Обреновца и долином Колубаре, зато што је још тада тај правац препознат као најпогоднији за повезивање Западне Србије. Садашњу пругу нормалног колосека преко Барајева је започела Краљевина Југославија, али не како би укинула пругу преко Обреновца, већ како би пругу добили и они делови Југославије где је градња пруга за главне правце мање погодна. Нова пруга од Београда до Вреоца је завршена 1947. и касније је постала део пруге Београд-Бар. Пруге уског колосека су по програму привредних реформи из 1966. праглашене нерентабилним и укидане. То је било у време када је у крајевима кроз које је пролазио Ћира било врло мало моторних возила и асфалтираних путева. Укидање Ћире је утицало на исељавање људи из крајева кроз које је пролазио, са изузетком места оријентисаних на пругу Београд – Бар и индустријске пруге у рударском басену Колубаре.
Да потпишете петицију за трамвај, користите овај линк. Када се сви станари уселе, трамвај ће бити једино превозно средство које ће се кретати некако од Аутокоманде ка Славији, а будућа реконструкција Улице војводе Степе је шанса и за ово унапређење.
User avatar
Karlito
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1157
Joined: 20. 05. 2006. 19:17 GMT +0000
Location: Beograd i okolina

Next

Return to Vesti

Who is online

Users browsing this forum: No registered users