Clanci zeleznickih udruzenja

Službene (i neslužbene) vesti vezane uz železnicu...

Re: Clanci zeleznickih udruzenja

Postby Karlito » 21. 01. 2015. 1:06 GMT +0000

Најновије саопштење Удружења љубитеља железнице, 20.1.2014.
Искористомо руски кредит за путно пружне прелазе

Image

Скорашње несреће на прелазима код Параћина и Јагодине због неисправности опреме. Решење постоји.

Више од две деценије је држава користила железницу да одржава социјални мир, за бесплатан транспорт за градњу аутопутева, или за неплаћени транспорт робе неуспешним државним фирмама. Користила се чињеница да пруге и возила могу трајати и више од четири деценије, и избегавала улагања у железнице све до данас, када су пруге и опрема у изузетно лошем стању. Влада Србије је најавила програм реиндустријализације, али такав програм је неостварив уколико се не уложе озбиљна финасијска средства у пруге и опрему пруга, укључујући и путно-пружне прелазе. Путно-пружни прелази су посебно важни зато што њихова неисправност, осим повећања трошкова и опадања квалитета услуге, узрокује и угрожавање људских живота.

Опрема на већини прелаза је стара и подложна кваровима. У случају квара, или рампа на прелазу буде предуго спуштена, што провоцира возаче да крше прописе, или је рампа стално подигнута, а возови морају да коче и поново крећу. Заустављање возова на неисправним прелазима може знатно повећати кашњења и трошкове транспорта робе и путника, а управо железница треба да учини исплативом привреду, нарочито у мањим градовима и селима. Осим мањих трошкова и веће безбедности, савременија опрема на прелазима утиче последично и на повећање тражње за превозом. Самим тим расте продуктивност, односно повећава се транспорт по запосленом железничару, што је и захтев међународних финасијских институција.

Руске железнице имају хидрауличне рампе на прелазима које се уздижу из коловоза, и тако физички спречавају прилаз возачима који су се оглушили о светлосни сигнал и спуштене бранике на прелазима. (приложено на сликама). Сваке године се на око 250 прелаза поломи око 2.000 браника, што је само додатни доказ зашто треба улагати баш у овакву опрему. То не значи да је оваква опрема решење на свим прелазима. Тамо где је врло велики обим саобраћаја неопходни су надвожњаци, а где су мала брзина и промет и возова и друмских возила, потребно је само обновити знакове СТОП и Андрејин крст, као и уклонити растиње које смањује прегледност таквих прелаза.

Руско искуство и решење сматрамо примереним нашим условима саобраћаја, јер је возачка (не)култура у обе земље на сличном нивоу.

Пример пруге од Београда за Вршац и Темишвар

Најбољи пример пруге где се са унапређењем сигнализације и опреме прелаза постижу велики ефекти је пруга Панчево – Вршац. Колосек је у добром стању, могуће је возити 120км/с, али је због старог типа сигнализације само 100км/с. Тренутно се ради дупли колосек Београд – Панчево. Уколико би се даље према Вршцу заменили још сигнали, скретнице и прелази савременијом опремом, брзи воз би релацију Београд – Вршац прелазио за непун сат!
Повећао би се и капацитет пруге, тако да би железница увећала приходе и од путничког и теретног саобраћаја. Уз то створили би се услови за бољу привредну сарадњу Србије и Румуније. За Темишварце је Београд најближи велеград, и има много становника са обе стране границе који говоре и српски и румунски језик. Са растом стандарда, Румуни могу приуштити себи већу потрошњу на туризам, што је потенцијал који са бољом железницом можемо знатно боље искористити.
Да потпишете петицију за трамвај, користите овај линк. Када се сви станари уселе, трамвај ће бити једино превозно средство које ће се кретати некако од Аутокоманде ка Славији, а будућа реконструкција Улице војводе Степе је шанса и за ово унапређење.
User avatar
Karlito
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1157
Joined: 20. 05. 2006. 19:17 GMT +0000
Location: Beograd i okolina

Re: Clanci zeleznickih udruzenja

Postby Karlito » 18. 02. 2015. 22:33 GMT +0000

U subotu 21.2. u 19:30 biću na TV LOTEL, Loznica, emisija "U fokusu", tema, bezbednost na putno-pružnim prelazima sadašnje i buduće pruge u Podrinju. Niže se nalazi link za praćenje programa preko interneta za one koji nemaju signal TV LOTEL.

http://www.lotel.rs/televizija/livelotel/
Да потпишете петицију за трамвај, користите овај линк. Када се сви станари уселе, трамвај ће бити једино превозно средство које ће се кретати некако од Аутокоманде ка Славији, а будућа реконструкција Улице војводе Степе је шанса и за ово унапређење.
User avatar
Karlito
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1157
Joined: 20. 05. 2006. 19:17 GMT +0000
Location: Beograd i okolina

Re: Clanci zeleznickih udruzenja

Postby Karlito » 22. 10. 2015. 23:22 GMT +0000

НОВИ ВОЗОВИ, ШАНСА ДА ОЖИВЕ СВИ ДЕЛОВИ СРБИЈЕ
Posted on 16.55 by vozoljubitelji srbije
Велики број возова, који нам пристижу крајем ове и у току наредне године, су шанса да многим регионима омогућимо знатно бољу везу са светом. Чак и тамо где су пруге у доста лошем стању, а превоз аутобусима знатно бржи, потребно је омогућити бар по 2-3 пара возова дневно. Нарочито је важно омогућити директне возове ка главним центрима, Нишу, Новом Саду и Београду оним крајевима који те везе немају.

Имати рентабилне путничке железничке линије са брзинама испод 80km/h је малтене немогуће, а брзине 80km/h и више имамо само на неким пругама. Међутим, путничке железнице омогућују становницима мањих места да се лече, да студирају, превезу пијачну робу, тргују... Често је железница једино превозно средство до посла и назад које радници са малим платама могу да плате. Много малих насеља кроз које пролази пруга има скоро никакву или никакву аутобуску везу, а аутобуску линију ка таквим местима обично држи прескупи аутобуски монополиста. Укидањем путничких железница, многим младима је практично онемогућено да заврше средњу школу или чак студирају.

Opširnije na ovom linku.

Predložili smo sledeće daljinske vozove:
1) Sombor - Novi Sad - Beograd - Kragujevac, 2 para, dupli DMV711
2) Niš - Beograd - Novi Sad, 2 para, EMV 413-417
3) Loznica - Šabac - Beograd, 2 para, DMV711
4) Beograd - Valjevo - Kraljevo - Kosovska Mitrovica, 1 par, klasična garnitura
5) Kraljevo - Niš, 2 para, DMV711
6) Vranje - Niš - Beograd - Subotica, 1 par, EMV413/417 (razmotriti i klasičnu garnituru, ako ima vagona).
7) Beograd - Zrenjanin - Kikinda - Subotica, 2 para, DMV711
8) Beograd - Bor - Zaječar, 2 para, DMV711 (vršiti kampanju za remont pruge Kučevo-Majdanpek).
Да потпишете петицију за трамвај, користите овај линк. Када се сви станари уселе, трамвај ће бити једино превозно средство које ће се кретати некако од Аутокоманде ка Славији, а будућа реконструкција Улице војводе Степе је шанса и за ово унапређење.
User avatar
Karlito
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1157
Joined: 20. 05. 2006. 19:17 GMT +0000
Location: Beograd i okolina

Re: Clanci zeleznickih udruzenja

Postby buca ho » 23. 10. 2015. 8:37 GMT +0000

Sve to lepo zvuči ali šta ćemo sa drumsko-autobuskim lobijem, da ne kažem mafijom, možda je prejaka reč. Jedino ako se oni nisu ubacili u železnicu pa će sada nju da forsiraju, što bi svakako bilo na opšte dobro!
buca ho
Mašinovođa
 
Posts: 548
Joined: 21. 09. 2006. 9:01 GMT +0000

Re: Clanci zeleznickih udruzenja

Postby rasha » 23. 10. 2015. 11:21 GMT +0000

Karlo, te linije koje imaju 1-2 para dnevno nemaju nikakve vajde, osim onih jutarnjih za Beograd i popodnevnih iz Beograda. EMV 413 i DMV 711 s jednog na drugi kraj Srbije je potpuna besmislica. Sve mora u taktni red vožnje na 2 sata (kasnije i 1 sat gde je potrebno), a za to nemamo ni približno voznih sredstava trenutno niti ćemo imati uskoro, niti imamo dovoljno sređene pruge. Bez toga nema nikakvog boljitka. Sve ostalo su samo kozmetičke promene.
User avatar
rasha
Über-Mašinovođa
 
Posts: 4944
Joined: 18. 08. 2009. 21:31 GMT +0000
Location: Beograd

Re: Clanci zeleznickih udruzenja

Postby medjutim » 23. 10. 2015. 21:14 GMT +0000

Bolje manje linija koje funkcionišu kao sat nego par polazaka dnevno na linijama gde ne mogu da se pokriju ni osnovni troškovi.

Ljudi će ići vozom kad budu znali da ide tačno, udobno i koliko-toliko brzo. Što će reći, tamo gde pruga ne dozvoljava 2 od 3 uslova, bolje ne pokušavati nego i dalje održavati loše priče o železnici uz bacanje para.

Predugačke linije dizelom se ne isplate, a presedanja će imati smisla tek kad ljudi počnu da veruju u tačnost vozova i kad "privremeno ne saobraća" nestane iz redova vožnje.
medjutim
Kondukter
 
Posts: 176
Joined: 24. 03. 2013. 1:31 GMT +0000

Re: Clanci zeleznickih udruzenja

Postby Karlito » 27. 10. 2015. 18:52 GMT +0000

rasha wrote:Karlo, te linije koje imaju 1-2 para dnevno nemaju nikakve vajde, osim onih jutarnjih za Beograd i popodnevnih iz Beograda. EMV 413 i DMV 711 s jednog na drugi kraj Srbije je potpuna besmislica. Sve mora u taktni red vožnje na 2 sata (kasnije i 1 sat gde je potrebno), a za to nemamo ni približno voznih sredstava trenutno niti ćemo imati uskoro, niti imamo dovoljno sređene pruge. Bez toga nema nikakvog boljitka. Sve ostalo su samo kozmetičke promene.

Taktni red vožnje sa intervalima 1 ili 2 sata je poželjan, ali ne i neophodan uslov da bi neka linija bila uspešna u uslovima Srbije. Razlog je pre svega vezan za kupovnu moć stanovništva, i činjenicu da voz ipak nudi dosta bolju uslugu nego autobus (trzaji u granicama udobnosti, više vazduha, manje produkata sagorevanja u putničkom prostoru, WC, pogodnosti za prevoz kabastog prtljaga i bicikala, jednostavnost korišćenja pod uslovom da nema presedanja, udobnost putovanja pod uslovom da nema presedanja...).

U daljinskom saobraćaju na tržištu Srbije brzina je važna za samo 15-40% potrošača, u zavisnosti od pravca.

Razlozi zašto insistiramo na linijama, na kojima bi manje troškove imali sa autobusima na istoj relaciji, je pre svega vezan za "magičan uticaj železnice". To je činjenica da ma koliko spore putničke železnice bile, u regionima koji ih imaju bez otkazivanja stanovništvo funkcioniše i demografski opstaje, dok je zamena putničkih linija autobusima značila odricanje države od stanovništva u nekoj regiji, u praksi koja se toliko puta ponovila da je postala teorija. Za ne-Beograd velike gradove, nikada ne mogu postati jaki regionalni centri, obrazovni, zdravstveni, privredni, turistički, ako nemaju veliki izbor direktnih linija. Baš zbog tog povratnog razvoja je potreban, na primer, jutarnji voz iz Novog Sada i Beograda ka Kragujevcu i Nišu takav da se ode, obavi nešto-bilo šta, i istog dana vrati, a ako ostaje dva-tri dana, maksimalno iskoristi vreme u istom. Bez direktnih železničkih linija koje dolaze pre podne u Kragujevac, a odlaze popodne, Kragujevac nema gotovo ništa od svog geografskog položaja u središtu Srbije.

DMV 711 je rešenje da kada nema hleba, i proja je dobra. U budućnosti, prugu možda elektrifikujemo, modernizujemo vagone, ili nabavimo neke pogodnije EMV, ali već sada se treba početi od 2 para direktnih vozova dnevno.
Да потпишете петицију за трамвај, користите овај линк. Када се сви станари уселе, трамвај ће бити једино превозно средство које ће се кретати некако од Аутокоманде ка Славији, а будућа реконструкција Улице војводе Степе је шанса и за ово унапређење.
User avatar
Karlito
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1157
Joined: 20. 05. 2006. 19:17 GMT +0000
Location: Beograd i okolina

Re: Clanci zeleznickih udruzenja

Postby Karlito » 19. 11. 2015. 19:04 GMT +0000

Најновије саопштење Удружења љубитеља железнице поводом најаве смањења државног буџета за железнице.
Улагање у железнице предуслов за опстанак сиромашних региона

Саопштење поводом најаве смањивања суфинасирања железничког превоза, и потпуног укидања суфинасирања 2018. године.

Укидање пруге у Србији је увек остављало тоталну пустош у регијама кроз које је воз пролазио.

Готово све развијене земље Европе суфинасирају из буџета локалне и регионалне железничке линије, и нигде се то не сматра губитком. Такве линије са јефтиним картама за превоз су остварење права на кретање милионима житеља мањих места, и кључ њиховог опстанка.
Већини становника мањих насеља у Србији је аутобуска карта прескупа. Многима потпуно онемогућава школовање, лечење, културне активности, снабдевање, трговање, запошљавање на мање плаћеним радним местима, каква је већина радних места у Србији. Чак и то слабије плаћено радно место, које немају у родном месту, спас је за многе породице, или оне који желе да их оснују! Демографски подаци у последњих 70 година показују да се број становника у мањим насељима са поузданим железничким превозом повећавао или у најгорем случају стагнирао. Губитак поуздане железничке везе, је резултовао падом броја становника, а укидање пруге је увек остављало тоталну пустош у регијама кроз које је воз пролазио. Захтев за чистим тржишним пословањем железница крајем 1960-тих је значио укидање многих железничких пруга.
Image
опширније...
Да потпишете петицију за трамвај, користите овај линк. Када се сви станари уселе, трамвај ће бити једино превозно средство које ће се кретати некако од Аутокоманде ка Славији, а будућа реконструкција Улице војводе Степе је шанса и за ово унапређење.
User avatar
Karlito
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1157
Joined: 20. 05. 2006. 19:17 GMT +0000
Location: Beograd i okolina

Re: Clanci zeleznickih udruzenja

Postby buduciinzenjer » 20. 11. 2015. 0:15 GMT +0000

Kako poruku iz sandučeta za slanje da pošaljem nekome, potrebna mi je pomoć oko seminarskog
buduciinzenjer
Slepi putnik
 
Posts: 4
Joined: 19. 11. 2015. 23:33 GMT +0000

Re: Clanci zeleznickih udruzenja

Postby Karlito » 03. 12. 2015. 1:42 GMT +0000

Саопштење Удружења љубитеља железнице поводом 3.децембра,светског дана особа са инвалидитетом

На новим станицама у Крњачи и Овчи нема прилаза за особе са инвалидитетом!

Иако је у последњој деценији дошло до извесног напретка, особе са инвалидитетом су у већини случајева и даље грађани другог реда када је у питању јавни превоз. Нови возови купљени у последњих пар година имају тоалете прилагођене особама са инвалидитетом, има доста нископодних аутобуса и трамваја, спуштено је доста ивичњака и направљени улази за колица у многе јавне објекте, али доста решења је површно, без анализе целовитог транспортног решења. Многе железничке станице, које имају прилазе перону непогодне за прилаз инвалидским колицима, особље које није обучено за рад са помоћном опремом за улазак особа у колицима, а повремено чак и грубо одбијање да помогну, линије са возилима прилагођеним за превоз особа са инвалидитетом покривају мањи број насеља, само су неки од проблема. Јако лош пример имамо приликом реконструкције пруге између Београда и Панчева, где на реконструисаним станицама Овча и Крњача и новом стајалишту Крњача мост не постоји могућност приласка перонима без степеница! Ако смо до сада правили ову грешку, не смемо је поновити! Следе реконструкције дела пруге Београд-Бар кроз Србију, као и пруга за возове великих брзина ка Будумпешти.

Наставак на следећем линку.
Да потпишете петицију за трамвај, користите овај линк. Када се сви станари уселе, трамвај ће бити једино превозно средство које ће се кретати некако од Аутокоманде ка Славији, а будућа реконструкција Улице војводе Степе је шанса и за ово унапређење.
User avatar
Karlito
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1157
Joined: 20. 05. 2006. 19:17 GMT +0000
Location: Beograd i okolina

Re: Clanci zeleznickih udruzenja

Postby Karlito » 25. 12. 2015. 1:33 GMT +0000

Објавио нас је Магазин Плус Избосне.
Brza veza Sarajevo – Beograd ključ regionalnog razvoja
(Autor: Karlo Polak, diplomirani inženjer saobraćaja predsednik Udruženja ljubitelja železnice, Srbija)

Predstavnici i BiH i Srbije su pred kineskim i evropskim partnerima predstavili razvoj železničke veze Sarajevo – Beograd kao strateški projekat. Nepostojanje jezičkih barijera, porodični odnosi, višedecenijska tradicija poslovnih odnosa i zastupljenosti na tržištu proizvoda i usluga su razlozi više da se obnavljanju ove veze pristupi što više i što ozbiljnije. Kada se zbog magle otkaže većina letova iz Sarajeva, a putari često gube bitku sa obilnim snegovima, čini se kao da je Bosna i Hercegovina odsečena od sveta. Razlozi više zašto pretežno planinske zemlje poput Švajcarske i Austrije železnicama daju najviši prioritet. Šta više, obe zemlje su svetski lideri planinskog turizma, i u obe je prilaz turističkim centrima podržan pre svega železnicom.

Najpovoljnija trasa kroz Srbiju preko Obrenovca i Valjeva

Još početkom 20.veka je dolina Kolubare i desna obala Save između Beograda i Obrenovca prepoznata kao najpovoljnija veza Beograda sa Zapadnom Srbijom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom gorom. Ćirina pruga je ukinuta, a mnoga velika naselja ostala bez pruge, iako su pravci tadašnjih pruga pratili najpovoljnije koridore, koje su nasledile od trgovačkih karavana.

Pročitajte više....
Да потпишете петицију за трамвај, користите овај линк. Када се сви станари уселе, трамвај ће бити једино превозно средство које ће се кретати некако од Аутокоманде ка Славији, а будућа реконструкција Улице војводе Степе је шанса и за ово унапређење.
User avatar
Karlito
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1157
Joined: 20. 05. 2006. 19:17 GMT +0000
Location: Beograd i okolina

Re: Clanci zeleznickih udruzenja

Postby Karlito » 01. 02. 2016. 1:30 GMT +0000

ШТА СВЕ НЕДОСТАЈЕ ПРОКОПУ?
Posted on 23.43 by vozoljubitelji srbije
Саопштење Удружења љубитеља железнице, везано за нову железничку станицу „Београд центар“

Дана 26.1.2015. је завршена једна од фаза градње Прокоп. Иако је то велики корак напред, потребно их је направити још много да би имали потпуно функционалну нову главну капију европског града, што је и главна сврха свих великих железничких станица у Европи.

(НЕ)ПОВЕЗАНОСТ ГРАДСКИМ ПРЕВОЗОМ

Изузев таксијем и колима, Прокопу је данас врло тешко прићи. Од јавног превоза, најбоља веза је са градском железницом БГ:ВОЗ. То је парадоксално, са обзиром да је свака садашња станица линије градске железнице Панчевачки мост – Батајница боље повезана са околином, па самим тим и коришћенија од станице која се службено назива „Београд – Центар“. Припремају се прилазне саобраћајнице из правца Булевара кнеза Александра Карађорђевића, и преусмеравање тролејбуских линија 40 и 41 ближе самој станици. Зглобних тролејбуса имамо мало, и ове две линије су већ сада доста оптерећене. Уз то, прилазе централном градском подручју Кнеза Милоша, у којој нема „жутих трака“ и где брзина саобраћаја радним даном често пада на испод 10km/h.

Иако скоро све главне станице у милионским градовима Европе имају метро, чак и у њима је метро само један део веза станице са околином. Уз такве станице се налази саобраћајни трг, где је обично и највећи аутобуска окретница у граду, и најпрометнија станица градског трамваја. Како Београд нема временски и финасијских одређених планова за метро, развој саобраћајног трга уз станицу је услов исплативости скупе нове железничке станице. Трамвај је ту кључан, не само због екологије, заобилажења застоја и два пута већег капацитета од аутобуса, него и због лаке оријентације за оне који недовољно познају Београд. ...

Остатак текста можете прочитати на блогу Удружења љубитеља железнице.
Да потпишете петицију за трамвај, користите овај линк. Када се сви станари уселе, трамвај ће бити једино превозно средство које ће се кретати некако од Аутокоманде ка Славији, а будућа реконструкција Улице војводе Степе је шанса и за ово унапређење.
User avatar
Karlito
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1157
Joined: 20. 05. 2006. 19:17 GMT +0000
Location: Beograd i okolina

Re: Clanci zeleznickih udruzenja

Postby Karlito » 11. 03. 2016. 12:47 GMT +0000

РЕКОНСТРУИШИМО ПРУГЕ И КАДРОВЕ УМЕСТО РУШЕЊА ИНФРАСТРУКТУРЕ И ОТПУШТАЊА!


Image
Удружење љубитеља железнице оштро се противи најави ресорног министра Зоране Михајловић да ће бити укинуто више стотина километара пруга у Србији и чак 6.000 радних места на железницама - уместо тога, треба обновити пруге и одржати број запослених на нивоу неопходном за њихово оптимално коришћење, јер без тога нема економски одрживих железница у Србији, нити одрживе националне саобраћајне политике.

Економске анализе засноване на превозу у последњих неколико деценија апсолутно нису меродавне. Примера ради, после набавке нових возних средстава, која се одржавају уредно, и после повећања броја полазака, број путника железницом између Београда и Новог Сада се вишеструко повећао, самим тим и приход. То је запазио чак и премијер Вучић. Тражња у условима недовољно возних средстава, изузетно лошег стања инфраструктуре, непословног односа у врху железнице никако не може бити полазна тачка у планирању.

Опширније на нашем блогу.
Да потпишете петицију за трамвај, користите овај линк. Када се сви станари уселе, трамвај ће бити једино превозно средство које ће се кретати некако од Аутокоманде ка Славији, а будућа реконструкција Улице војводе Степе је шанса и за ово унапређење.
User avatar
Karlito
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1157
Joined: 20. 05. 2006. 19:17 GMT +0000
Location: Beograd i okolina

Re: Clanci zeleznickih udruzenja

Postby Karlito » 20. 03. 2016. 23:25 GMT +0000

САОПШТЕЊЕ ВЕЗАНО ЗА ЈУБИЛЕЈ 130 ГОДИНА ЈУЖНЕ ПРУГЕ
Данас, 18. марта 2016. навршава се 130 година одкако је први воз дошао у Лесковац. Пре доласка железнице, Србија је имала само две фабрике, а Београд и Ниш су заједно имали мање становника него Лесковац данас. Од тада, Лесковац је постао индустријски центар, сајамски центар, центар производње поврћа за удаљена тржишта, чак су поједини факултети Нишког универзитета лоцирани у Лесковцу. Много становника мањих места је завршило средње школе и факултете у већим градовима, много њих се излечило у болницама и бањама ван свог родног места, много људи је свакодневно путовало на посао у фабрикама, јер се скоро сва раније врло развијена индустрија налазила уз пругу.

Како је све почело?

Европа је желела најкраћу и најјефтинију бродску и железничку везу са Азијом и Индијом преко Солуна и Суецког канала, отвореног за бродски саобраћај 1869. После Берлинског конгреса 1878, када је Кнежевина Србија коначно добила независност, једна од обавеза је била и изградња пруге од Београда до границе са Турском и Бугарском на југу. Јабланички округ је тада био тек ослобођен од Турака, а Србија је била економски слаба и заостала. Ипак, 8 година после Берлинског конгреса, први воз је свечано стигао у Лесковац. На почетку је ишао само један мешовити путничко-теретни воз дневно, а Србија се споро развијала. Јужна пруга, у то време познатија као Солунска пруга, била је од великог значаја за извоз живе стоке и меса за време Царинског рата 1906-1910, односно у време забране увоза и транзита пољопривредних производа из Србије за Аустроугарску. Тада је у те сврхе коришћена лука Солун, која је и дан данас веома важна за Србију.

ОПШИРНИЈЕ НА БЛОГУ УДРУЖЕЊА

Изузетно добро испраћена акција на југу!


И читав низ дневних листова.
Да потпишете петицију за трамвај, користите овај линк. Када се сви станари уселе, трамвај ће бити једино превозно средство које ће се кретати некако од Аутокоманде ка Славији, а будућа реконструкција Улице војводе Степе је шанса и за ово унапређење.
User avatar
Karlito
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1157
Joined: 20. 05. 2006. 19:17 GMT +0000
Location: Beograd i okolina

Re: Clanci zeleznickih udruzenja

Postby Karlito » 17. 05. 2016. 12:50 GMT +0000

БГ:ВОЗ ЗА РЕСНИК И БИЦИКЛИСТИЧКЕ СТАЗЕ У ЦЕНТРУ МОРАЈУ ПРЕ РАДОВА НА СЛАВИЈИ

Саопштење Удружења љубитеља железнице поводом будућих радова на Славији и у Булевару Ослобођења

Док метро остаје празно обећање већ више од пола века, не користимо ни 20% могућности изграђене железничке инфраструктуре за брз, удобан, поуздан и јефтин јавни превоз. Током радова на Славији и у Булевару Ослобођења, једино пешацима, бициклистима и путницима градске железнице неће бити озбиљно отежано кретање кроз централне делове Београда.

Image
Радови на Славији и у Булевару ослобођења почеће почетком лета и трајаће око пола године. За то време биће сужен Булевар ослобођења, а саобраћај на Славији ће се одвијати само преко дела трга. Многи возачи, који су раније ишли преко Славије, бираће алтернативне правце, чиме ће се погоршања у саобраћају пренети на све правце. И без радова, путовање колима и јавним превозом је споро и заморно кроз центар града. Свака линија аутобуса, тролејбуса и трамваја, која пресеца центар града има макар један део где саобраћајну траку дели са аутомобилима, тако да на том месту губи брзину и поузданост. И иначе, аутомобили за само око 20% превоза заузимају 86% свих саобраћајних површина.

Линија БГ:ВОЗ-а Ресник-Панчевачки мост важан део решења

Са Славије полазе чак 4 аутобуске линије за Канарево брдо и Раковицу, као и трамвај 3. И за житеље општине Вождовац биће изузетно отежан прилаз од Аутокоманде до Вуковог споменика и Панчевачког моста, за шта градско-приградски воз нема никакве препреке. Србија воз располаже са сасвим довољно железничких композиција за возове на сваких приближно 15 минута и на линији Панчевачки мост – Батајница и Панчевачки мост – Ресник, само што до сада није извршен ремонт неисправних композиција и лоших делова пруге у Раковици.....

Опширније на следећем линку.
Да потпишете петицију за трамвај, користите овај линк. Када се сви станари уселе, трамвај ће бити једино превозно средство које ће се кретати некако од Аутокоманде ка Славији, а будућа реконструкција Улице војводе Степе је шанса и за ово унапређење.
User avatar
Karlito
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1157
Joined: 20. 05. 2006. 19:17 GMT +0000
Location: Beograd i okolina

Previous

Return to Vesti

Who is online

Users browsing this forum: No registered users