Neizvesnim putem na nepoznato mesto

Zanimljivosti sa inostranih železničkih uprava, vaši putopisi,...

Neizvesnim putem na nepoznato mesto

Postby rasha » 25. 10. 2016. 13:34 GMT +0000

Dugo sam razmišljao kuda otići na leto 2016. Posle mnogo ideja i varijanata, izbor je pao na Gruziju i Jermeniju jer sam čuo mnogo lepih reči o te dve zemlje, a i uklapale su mi se u budžet u smislu da bih tamo mogao provesti duplo više vremena za istu količinu novca nego na drugim destinacijama koje su dolazile u obzir. Ostalo je samo pitanje kojim putem doći do tamo, izgleda i najkompleksnije pitanje. Kao što znate, avion ne koristim, dva najprirodnija kopnena puta, jedan preko Turske, a drugi preko Ukrajine sam želeo izbeći. Prvi zbog učestalih terorističkih napada tih meseci, a drugi zbog mnogo zapitkivanja, davljenja i eventualnog traženja mita na granici koja su mi se već desila dve godine ranije. Odluka je pala da do Gruzije odem kombinacijom voza do luke Burgas u Bugarskoj, a odatle trajektom koji saobraća svakog petka do luke Batumi u Gruziji. Taman je to bila savršena prilika da iskoristim direktan vagon RŽD Moskva - Burgas između Beograda i Burgasa, koji je ovo leto saobraćao preko Srbije. Kako se nisam želeo vraćati istim putem, povratak sam organizovao zaobilaznim putem preko Rusije, Belorusije, Poljske, Češke, Slovačke i Mađarske. Put je trebalo da traje nešto više od mesec dana.


Kartu i rezervaciju za spavaća kola do Burgasa sam na vreme obezbedio sa 14.07., pošto je predviđen polazak trajekta iz Burgasa 15.07.:

Image

Image


Međutim, prvi problemi su nastali kada mi je stigao e-mail da se trajekt zbog povećanog tereta duže zadržava u lukama zbog carine, te da se polazak predviđen za petak 08.07. pomera najranije za utorak 12.07., a da se za polazak predviđen 15.07. ne zna još uvek koliko će dana kasniti. Odlučio sam da iz Beograda krenem 3 dana ranije, tj. 11.07. umesto 14.07. kako ne bih skraćivao put za možda čak i nedelju dana, a ovako dobijam čak 3 dana više. Promenio sam rezervacije za voz, te 11.07. ujutru pošao iz Beograda.


Jutro na stanici u Beogradu, voz 432 "Lovćen" iz Bara:

Image


Voz EC 344 "Avala" za Beč:

Image


Jedan RVR:

Image


Na voz 491 "Balkan" za Sofiju kojim ću putovati direktnim kolima za Burgas dolaze dve lokomotive, 461-011 koja se transportuje u Niš i vozna 441-749:

Image

Image


Sve je delovalo kao da ćemo krenuti na vreme. 441-749 podiže pantograf, kad bum-tras i kreće požar. Plamen je šikljao iz lokomotive, kod drugog pantografa po kontaktnoj mreži sve dok mašinovođa nije uspeo da spusti pantograf. Sam trenutak nisam uspeo da uslikam jer sam krenuo da bežim što dalje, jer sam bio jako blizu lokomotive. Par trenutaka kasnije to je izgledalo ovako:

Image

Image


Prelepi vagoni FPK-RŽD, zajednička proizvodnja Siemensa-a i Tverskog vagonostroiteljnog zavoda. Napravljeno ih je ukupno 200, po ceni od preko 3 miliona evra po komadu. Vagoni imaju 8 prostranih kupea sa 4 ležaja (kao 2. klasa), koji se mogu preobraziti i u 1. klasu sa 2 ležaja podizanjem gornja dva kreveta. Ispod prozora u svakom kupeu se nalazi umivaonik, koji se otvara podizanjem stočića. Svaki kupe ima individualnu regulaciju temperature vazduha. Kupe se otključava magnetnom karticom. Vagon ima dva toaleta, od koga jedan sa tuš kabinom. Jedna od glavnih karakteristika ovog vagona i koja ga čini toliko skupim je što ima dva nezavisna sistema kočenja za široki i normalni kolosek, tj. mogućnost elektropneumatskog kočenja na prugama širokog koloseka, koje je standard na putničkim vozovima širokog koloseka, što sa ranijim vagonima RŽD RIC profila nije bio slučaj. Putnički vozovi koji su išli za Evropu su bili jedini putnički vozovi na širokom koloseku koji nisu imali elektropneumatsku kočnicu.

Image

Image


U međuvremenu su došli i vatrogasci:

Image


Manevarka čeka zeleno svetlo vatrogasaca da može da odvuče havarisanu lokomotivu:

Image
User avatar
rasha
Über-Mašinovođa
 
Posts: 4944
Joined: 18. 08. 2009. 21:31 GMT +0000
Location: Beograd

Re: Neizvesnim putem na nepoznato mesto

Postby rasha » 25. 10. 2016. 13:55 GMT +0000

Iz Beograda smo krenuli sa tačno jednim satom kašnjenja. Međutim, tu nastaje problem druge vrste. Baterije na oba vagona RŽD za Varnu i Burgas su se istrošile, a struju od lokomotive uopšte ne dobijaju, a potrebna je za dosta uređaja - klima, vakum wc, automatskih vrata, frižider sa puno hrane, mikrotalasna, kuvalo za vodu itd. U vagonu RŽD se prozori ne otvaraju osim 3 prozora na hodniku pri vrhu, a očekivana temperatura tog dana je bila preko 35 stepeni. U vagonu je bilo 22 putnika sa decom. Nakon nekog vremena, kada je temperatura u vagonu postala veoma visoka, sa pratiocem odlazim do konduktera da pitam u čemu je problem, a oni se grohotom smeju i kažu da zamenska lokomotiva nema kabl za napajanje i da tražimo mašinovođi u Nišu da upali generator na Kenediju ako on pristane na to uopšte! Pratilac na to kaže da od Niša do Dimitrovgrada nikad nisu dobili napajanje u od lokomotive. Od Velike Plane, brzina je sa 100 km/h spuštena na 70 km/h zbog sunčanih krivina, mada je mašinovođa retko kad preko 50-60 km/h prelazio, tako da u Niš sa oko 2 sata kašnjenja stižemo, presrećni što možemo da izađemo iz vagona. Srećom, pa u vagonu ima i tuš, pa smo se sa vremena na vreme tuširali.

Image

Image


U Nišu na voz dolazi 661-118:

Image

Image

Image

Image


A onda nastaje još jedan haos u režiji Železnica Srbije. Mašinovođa odbija da uključi električni generator pod izgovorom da je u pitanju Cargo mašina i da ne sme to da radi na Cargo mašini, a pregledači odbijaju da puste voz bez uključenog generatora, pošto su ruski pratioci zapretili da neće pustiti voz da krene bez struje u vagonu, a već su zvali Moskvu i rekli šta se dešava. Čekamo da vidimo šta će da se desi. Nakon skoro sat vremena konsultacija, 661-118 odlazi sa voza:

Image


Moji susedi sa decom u vagonu već razmišljaju da uzmu taksi do Dimitrovgrada i tamo uhvate voz, pošto je temperatura nepodnošljiva, a razvoj situacije krajnje neizvesan. U međuvremenu dolazi 661-152, ali preko pogrešno podešene skretnice na pogrešan kolosek na šta nastaje sveopšti smeh putnika koji stoje pored vagona:

Image


I napokon, dolazi na pravi kolosek:

Image


Voz, sa sada već oko 3 i po sata kašnjenja kreće ka Dimitrovgradu, ali električni generator više ne radi nego što radi, te statički pretvarač u vagonu ne uspeva da pokrene struju u vagonu, uskoro i vakuum WC prestaje da radi i pratilac nas moli da se strpimo sledeća 3 sata do Dimitrovgrada. Temperatura u vagonu po izlasku iz Niša (posle je verovatno bila i veća, samo što je displej prestao da radi):

Image
User avatar
rasha
Über-Mašinovođa
 
Posts: 4944
Joined: 18. 08. 2009. 21:31 GMT +0000
Location: Beograd

Re: Neizvesnim putem na nepoznato mesto

Postby rasha » 25. 10. 2016. 14:10 GMT +0000

U Dimitrovgrad smo stigli sa tačno 4 sata kašnjenja. I jedva dočekali bugarsku lokomotivu koja nam je dala dah svežeg vazduha iz klima uređaja. Zalazak sunca u stanici Kalotina Zapad, gde se vrši granična kontrola za ulazak u Bugarsku:

Image


Predviđeni dolazak u Sofiju je u 18.15. Mi smo stigli u 22.10. Vagoni za Varnu i Burgas imaju predviđeni polazak u 22.38 iz Sofije, tako ništa od planiranih 3-4 sata šetnje po Sofiji. Našu kompoziciju su odmanevrisali u neku ranžirnu stanicu par km od glavne u Sofiji, gde su nas namirili vodom, zatim vratili u glavnu, gde su vagon za Varnu nakačili na početak kompozicije voza za Varnu od 15-ak vagona, a naš vagon na kraj iste kompozicije, jer poslednja 4 vagona se u Karnobatu skidaju sa voza i odatle idu kao poseban voz do Burgasa:


Čekamo polazak iz Sofije, iz koje smo krenuli sa 15-ak minuta zakašnjenja:

Image


Jutro u Burgasu:

Image

Image

Image

Image

Image
User avatar
rasha
Über-Mašinovođa
 
Posts: 4944
Joined: 18. 08. 2009. 21:31 GMT +0000
Location: Beograd

Re: Neizvesnim putem na nepoznato mesto

Postby rasha » 26. 10. 2016. 12:41 GMT +0000

Pored železničke stanice u Burgasu nalazi se autobuska koja ima jako dobar internet, te sam odmah proverio sajt trajektne kompanije da vidim da nisu nešto menjali. I naravno, da! Trajekt ne polazi večeras nego se još dodatno odlaže za sutra. Znači, treba naći smeštaj za noćas. Mada, mislio sam se, možda ga odlože i za prekosutra, a ne ostaje mi se u Burgasu 2-3 dana. Pošto je kancelarija trajektne kompanije udaljena od stanice, a autobuska stanice tu odmah, počeo sam da se razmišljam...Odavde ima autobusa za Istanbul (voza nema), a iz Istanbula mogu sa presedanjem u Ankari do Karsa na istoku Turske i odatle u Gruziju. Trajekt nisam još platio, karte sve zajedno će me izaći čak i jeftinije nego trajekt. Odlazim na stanicu da pitam kad ima autobus za Istanbul, kaže u 12, putuje 7 sati. Hvatam internet i pišem drugarici Turkinji kod koje sam dva puta bio u Istanbulu da li mogu večeras da prespavam kod nje, te sutra odmah nastavljam dalje za Gruziju. Ona je inače jedno vreme živela u Šangaju, pa se vratila u Istanbul par meseci pre ovoga. Kaže, nema problema, mogu da ostanem koliko hoću. Rešeno! Kupujem kartu za Istanbul za 45 leva. Imao sam još par sati do autobusa, tako da odlazim u šetnju po Burgasu. Burgas me nije pretereno oduševio. U neku ruku me je podsetio na Plovdiv, ali manje interesantan. Uopšte nisam imao utisak da sam na moru. Grad i more deli jedan lep park, posle koga se pruža pogled na more:

Image

Image


Vraćam se na autobusku stanicu i dosta pre polaska autobusa da proučim red vožnje vozova ka Karsu i eventualno kupim karte preko interneta. Od Istanbula do Ankare ima dosta slobodnih mesta i za sutra i za dane dalje, a od Ankare do Karsa pokazuje slobodna mesta za sutra, ali ne dozvoljava kupovinu, a za prekosutra dozvoljava kupovinu. Ipak ostavljam to za uveče, eto možda ipak ostanem dan-dva u Istanbulu. Ipak sam krenuo 3 dana ranije iz Beograda nego što sam planirao, tako da imam vremena.

Dolazi autobus iz Varne preko Burgasa za Istanbul. Popunjenost od Burgasa 100%. Sve se mislim, kako su nesposobne sve železničke uprave na Balkanu. Autobusi su puni na međunarodnim linijama. Ovo je bio autobus turske kompanije Metro. Dele s vremena na vreme i besplatan čaj, kafu, slatkiše, vodu...Evo nas na graničnom prelazu između Bugarske i Turske:

Image


Eto me u Turskoj, a nisam ni planirao. Taman da se podsetim nekih ranijih putovanja. U Istanbul stižem oko 19 časova, na autobusku stanicu Bajrampaša. Pošto prvi put autobusom dolazim u Istanbul, ostao sam zabezeknut količinom autobusa i haosa. To nisu stotine, to su hiljade autobusa neki pristižu, neki polaze i svako svakom blokira put. Prvo sam mislio da je iz tog autobuskog klinča nemoguće izaći, ali vožnja u Turskoj je izgleda nerešen fenomen fizike...Odatle prvo odlazim do stanice Sirkedži metroom i jednom stanicom Marmaraya, sa presedanjem u Yenikapi. Tamo sam hteo da vidim da li mogu na blagajni da se kupe karte za Ankara - Kars sutra, za ona mesta što pokazuje da su slobodna, a ne može da se kupi preko interneta. No ne može ni na blagajni. Dobro, odlazim onda kod prijateljice, pa ću svakako onda kupiti preko interneta za prekosutra. Vraćam se Marmarayom jednu stanicu do Yenikapi i odatle metroom do stanice Šišli-Medžidijekoj. Moram priznati da su dosta proširili metro u evropskom delu Istanbula, te sam ovo sve odradio jako brzo. Napokon sam stigao u moj Istanbulski dom. Posle nekog vremena sam pokušao da kupim karte za prekosutra preko interneta, međutim sad za prekosutra pokazuje isto kao i za sutra, ima mesta, ali ne daje da se kupi. Ništa, na kraju sam kupio karte za sledeći dan, tj. petak 15.07. To je OK, taman je tog dana i prvobitno trebalo da krenem trajektom iz Burgasa. Do Ankare se putuje oko 4 sata CAF garniturom brzinom do 250 km/h, a od Ankare do Karsa mi sledi 24 sata u kušet kolima. Sve to zajedno za oko 40 evra.


Nastaviće se...
User avatar
rasha
Über-Mašinovođa
 
Posts: 4944
Joined: 18. 08. 2009. 21:31 GMT +0000
Location: Beograd

Re: Neizvesnim putem na nepoznato mesto

Postby rasha » 26. 10. 2016. 21:35 GMT +0000

Iako sam bio srećan što sam došao u Istanbul ponovo, osetio sam se pomalo uplašeno. Čak kao i da sam osetio nešto čudno u vazduhu, neku neizvesnost, neki strah. Moja prijateljica S. (ne volim da iznosim tačna imena po internetu pa će sve biti skraćenice) me je savetovala - nemoj ići na Taksim (centralni trg u Istanbulu, poznat po Gezi park protestima), turistička mesta i druga mesta sa puno ljudi. Mislim da su se tih dana tamo svi plašili i čekali gde će se desiti neki sledeći teroristički napad. I zaista, nisam išao ni u Sultanahmet, ni na Taksim niti Istiklal ulicu. Da podsetim, 28. juna se desio teroristički napad na aerodromu Ataturk u kome je poginulo 45 ljudi, a baš nekoliko dana posle toga sam u Beogradu upoznao dve devojke iz Turske koje su putovale avionom sa Ataturka za Beograd samo dva dana posle napada. Tako da sam bio dobro upućen u dešavanja i strahove ljudi u Turskoj.

Nakon što sam dobro prespavao noć utorak na sredu, odlučio sam da se u sredu prošetam po severnom delu Istanbula, sa evropske strane Bosfora od prvog mosta ka Arnavutkoju. S. ionako radi u Arnavutkoju, te je mogu pokupiti na kraju smene.

Prvi most:

Image


Nakon par sati šetnje stigao sam u Arnavutkoj. Na tom delu ima dosta pecaroša, a more uz obalu je neobično brzo, iz smera Crnog ka Mramornom moru, skoro kao reka, pa ima i plivača koji uđu u more na početku tog brzaka te se "voze" par stotina metara "nizvodno" gde imaju merdevine da se popnu na obalu. Pogled ka jugu na prvi most:

Image


Pogled ka severu na drugi most:

Image


Tog dana sam se javio i D., drugoj prijateljici iz Istanbula, koja je pre par godina bila kod mene u Beogradu. Rekla mi je da je u Ankari i da treba da dođe u Istanbul u petak ujutru, ali pošto ja putujem dalje, možda uspe da se reorganizuje da dođe u četvrtak uveče da se vidimo. Nakon što je S. završila s poslom malo smo se prošetali po kraju, pojeli nešto i nakon toga otišli u Bešiktaš, deo sa mnogo kafića i puno ljudi (baš pametno posle cele priče, oko straha i neizvesnosti :D ) gde smo imali dogovor da se vidimo sa prijateljima. Tad sam se ja setio one dve Turkinje koje sam upoznao u Beogradu 10-ak dana ranije. Tačnije, jednu od dve - Z., sa kojom sam ostao u kontaktu sve vreme dok nisam krenuo na put. Od kad se ceo plan promenio u hodu samo dan ranije, nismo se čuli, tako ona nije ni znala da sam u Istanbulu. Javio sam joj se sa predlogom da se vidimo sutra. Prvo je bila zbunjena i nije mi verovala da sam u Istanbulu, ali smo na kraju dogovorili viđanje za sutra. Eto, izgleda da će mi 2 neplanirana dana u Istanbulu biti dobro popunjena.

Nastaviće se...
User avatar
rasha
Über-Mašinovođa
 
Posts: 4944
Joined: 18. 08. 2009. 21:31 GMT +0000
Location: Beograd

Re: Neizvesnim putem na nepoznato mesto

Postby rasha » 27. 10. 2016. 1:52 GMT +0000

I tako je prošla sreda, došao četvrtak. Kad sam se probudio S. je već otišla na posao. Otišao sam do kopirnice u blizini da odštampam karte koje sam kupio preko sajta TCDD. Kopiranje ove dve strane je koštalo 1 liru:

Image

Image


Nakon toga sam se čuo sa Z. Ispostavilo se da ona živi jako blizu, u Leventu, svega 3 stanice metroom od Šišli-Medžidijekoja. 3 stanice metroom za grad od (zvanično) 14 miliona stanovnika je jako blizu. Tako da smo se dogovorili da se nađemo ispred tržnog centra Čevahir koji je u blizini. Nakon malo razmišljanja i nakon što smo ustanovili da imamo svo slobodno vreme ovog sveta, rešili smo da odemo u Modu. Moda je obalski moderniji deo grada sa parkom uz obalu mora koji se nalazi neposredno pored Kadikoja u smeru istoka sa azijske strane Istanbula. Do tamo nam je trebalo poprilično vremena. Išli smo metroom do Yenikapi, gde smo presedali na Marmaray ispod Bosfora, a zatim nastavili dalje drugom metro linijom do Kadikoja. Kada smo ulazili u dugačku Marmaray kompoziciju, u istu je ulazilo par muškaraca koji su izgledali sumnjičavo, u smislu poslednjih dešavanja. Pored svega, na ulazu u Marmaray postoji obezbeđenje koje pretresa zbog opasnosti od terorizma. Mada u većini slučajeva je to izgledalo kao da su angažovali momke iz kraja koji igraju basket i dali im aparate za detekciju metala koji jedva znaju i da koriste. Generalno, u odnosu na druge zemlje u kojima sam bio i granice koje sam prelazio u Turskoj mi generalno sigurnosne provere deluju u najmanju ruku potpuno neozbiljno. Na granici ti čak ni u facu ne pogledaju, samo lupe pečat i teraj dalje. U tom kontekstu me i ne čudi što se tamo jako često dešavaju teroristički napadi. Sve u svemu, video sam da se Z. uplašila i da me je povukla da uđemo na potpuni drugi kraj voza od ovih sumnjivih lica. Ja sam se mislio, da se nešto desi, u tunelu ispod mora, teško će nam pomoći što smo na drugom kraju voza. I mene je isparanoisala dodatno i pričom da je Francuska prethodnog dana zatvorila svoju ambasadu u Turskoj zbog sigurnosnih strahova. No, na kraju izađosmo iz tog Marmaraja bez posledica.

U Modi smo ostali do uveče. U povratku prvo svratili u Kadikoj gde smo jeli Tantuni, te smo se istim putem vratili ka Šišliju, tačnije ka Leventu. Više nije bilo paranoje od terorističkog napada, valjda što sam dobio ponudu da prespavam te noći kod nje. Zbog proređenosti metroa nam je trebalo preko sat i po da izađemo iz podzemnih cevi. Ali paranoje nije bilo. Kako nije bilo dometa u metrou, kad smo izašli video sam dve poruke. Od D. koja mi je javila da je ipak došla večeras i da bi mogli da se vidimo. Već je bilo kasno za to, a i imao sam prečih posla u tom trenutku. Mada mi je bilo krivo što je došla dan ranije da bi se videli. Tad sam odlučio da ipak u Istanbulu ostanem još koji dan, jer mi je bilo lepo sa Z., a i eto, da bih se video barem na kratko sa D. Bio je samo problem što sam imao karte za sutra ujutru. No, tad sam video na internetu da se karte mogu lako pretvoriti u otvorene karte i kasnije rezervisati za drugi dan u roku od 6 meseci. Odlično, pošto internet nije najbolje radio u tom trenutku, Z. će ujutru nazvati TCDD i pretvoriti karte u otvorene. Druga poruka je bila od S. koja nije imala pojma gde sam, pošto joj se, jelte, nisam javio, a u međuvremenu, dok smo mi bili u metrou se desio teroristički napad u Nici u kome je poginulo 86 ljudi, te se ona pomalo zabrinula. Tad smo Z. i ja povezali to sa zatvaranjem Francuske ambasade u Turskoj, te je zaključak bio da su možda imali pogrešnu informaciju da će se teroristički napad desiti u Turskoj, a on se ustvari desio u Francuskoj.

Nastaviće se...
User avatar
rasha
Über-Mašinovođa
 
Posts: 4944
Joined: 18. 08. 2009. 21:31 GMT +0000
Location: Beograd

Re: Neizvesnim putem na nepoznato mesto

Postby rasha » 29. 10. 2016. 23:43 GMT +0000

Petak je ujutru, dan kada sam trebao da idem na voz za Ankaru i dalje za Kars. Međutim, definitivno je to jutro Z. otkazala otkazala karte preko telefona, tj. pretvorila u vrednosne kupone, u vrednosti cene karata koji se dobiju na e-mail:

Image

Image


Kasnije, pri ponovnoj kupovini karte za drugi termin preko interneta pri plaćanju umesto plaćanja kreditnom karticom se izabere plaćanje vrednosnim kuponom i unese broj kupona. Jako zgodna stvarčica. Tog dana smo posle kasnog doručka prvo otišli do stana S. da se ja presvučem. S. je već bila na poslu. Nakon toga smo otišli u Mačka park koji se nalazi negde na pola puta između Šišlija i Taksima. Z. nikad nije bila tamo. A ja sam tamo često dolazio tokom mojih ranijih putovanja u Istanbul. Eto, imam i ja lokalcima nešto da pokažem u Istanbulu. Bio je veoma vruć i sparan dan. Čuo sam se sa D., te smo se dogovorili da se vidimo to veče. Primetio sam da je Z. bila pomalo ljubomorna zbog toga, mada sam je uveravao da nema zbog čega da bude. Z. je ionako trebala da se vidi sa prijateljima u azijskom delu Istanbula, a to je viđanje odlagala zbog mene, tako da sam joj rekao da je to taman prilika da se ona vidi sa njima, ja sa D. pa se nas dvoje možemo videti ili kasnije uveče ili sutra ujutru. Međutim, kako je dan prolazio postepeno sam shvatao da u principu oboje ne želimo da se rastajemo te smo se u tim poslednjim trenucima popodneva premišljali da li da otkažemo viđanje svako sa svojim prijateljima. Ja sam razmišljao dosta o svom planu puta koji se potpuno raspao. Ona me je zvala kod nje u vikendicu na moru u blizini Bodruma. Čak sam razmišljao da potpuno odustanem od puta na Kavkaz i ostanem u Turskoj. Iako smo u toku jedne priče o međuljudskim odnosima i odnosu prema sopstvenim željama bili bliži tome da odložimo viđanje sa prijateljima, ipak smo na kraju odlučili da se rastanemo i vidimo kasnije, jer neće se ništa strašno desiti ako se ne vidimo na par sati ili do sutra ujutru.

I tako sam ja nju otpratio do metro stanice, a ja sam pešice otišao do Bešiktaša, gde sam se dogovorio da se nađem sa D. Ispratio sam je do ulaznih stepenica u metro, gde mi je onda rekla da se pazim kad smo se rastajali. Gledao sam je kako silazi niz stepenice i imao pomalo loš osećaj. U jednom trenutku sam hteo da krenem za njom da joj kažem da ipak otkažemo viđanje sa prijateljima i da se ne rastajemo tad. Znam da bi me poslušala, ali sam ipak odustao od te ideje. Bilo vreme pred zalazak sunca. Ja sam užurbanim korakom krenuo ka Bešiktašu koji je bio sigurno pola sata hoda odatle, ako ne i više. Verovatno sam mogao i autobusom (metro linije nisu baš zgodne za ovu relaciju bile), ali nisam imao pojma kuda linije idu, a i nisam se setio pitati Z. da mi kaže kojom linijom da idem, tako da sam krenuo pešice. Kako je odmicalo i padao mrak, shvatao sam da ću sigurno kasniti jer je put dosta brdovit i time neugodan za hodanje. Tim delom Istanbula od Mačka parka ka Bešiktašu nisam nikad prelazio pešice, tako da sam se oslanjao samo na navigaciju sa telefona. Konačno kad je sasvim pao mrak sam u jednom trenutku izašao na široku ulicu, na kojoj je bilo poprilično veliko prisustvo policije sa automatskim oružjem. Na svakoj raskrsnici ih je bilo po troje sa obe strane ulice. Došao sam u Bešiktaš sa dosta kašnjenja u odnosu na dogovoreno vreme, ali i D. je kasnila, tako da nije bilo problema. Kako je bio petak, Bešiktaš je bio prepun ljudi. Prvo smo seli da nešto pojedemo, pošto smo oboje bili gladni, pa smo otišli na drugo mesto gde smo oboje naručili pivo. D. sam poslednji put video dve godine pre toga u Beogradu i imao sam utisak kao da se poprilično promenila, tj. kao da pričam sa osobom koju ne poznajem. Sad mislim da je to bio prosto utisak trenutka. Sedeći sa njom sam ustvari sve vreme razmišljao o Z. i o tome kako bih ustvari radije sada bio sa Z. U tom razgovoru sa D. smo uglavnom pričali o tome kako sam neplanirano došao u Istanbul i kako sam se sreo sa Z. U celoj toj priči dok me je D. pomno slušala, tek posle nekog vremena smo primetili da se kafić koji je bio prepun kad smo u njega došli sada ispraznio do pola. Prvo nam nije bilo jasno šta se dešava. D. je tada uzela da gleda TV koji je bio u kafiću, a ja sam pogledao na telefon i ugledao poruku od S. koja mi je poslala poruku da je ona u blizini Mačka parka i da traži taksi ka stanu i da bi i ja trebalo što pre da krenem ili ka njenom stanu ili bilo čijem drugom. D. je videla na vestima da se na bosforskom mostu nalaze nekakvi tenkovi i tada smo i mi smesta platili račun i krenuli da tražimo taksi. D. takođe živi nedaleko od Šišlija, tako da smo krenuli zajedno taksijem, ja kod S. u stan, a ona u svoj stan. Z. nisam mogao da dobijem na telefon pošto joj je baterija već bila na izmaku kad smo se rastajali.

Kad sam došao u stan, S. je bila strašno zabrinuta. Prvo smo blejali kao koze u televizor, ona mi je prevodila šta se dešava. Vojska je zauzela državnu televiziju i objavila da su preuzeli kontrolu na Turskom i da je civilima zabranjeno da izlaze na ulicu. Tad sam bio jako zabrinut šta se dešava sa Z., gde je, i sa kim. Nakon nekog vremena, kad je stigla u stan i priključila telefona na punjač, javila mi je da je na bezbednom kod prijatelja u kući u Atašehiru u azijskom delu Istanbula. Nakon nekog vremena na jednoj od televizija preko telefona se javio Erdogan, predsednik turske, koji je rekao kao su pučisti samo jedan deo vojske i da on dolazi u Istanbul i kako poziva što veći broj građana da izađu na ulicu i da brane državu od pučista. Nakon toga, začula se pesma imama sa nedaleke Šišli džamije, kao i sa svih drugih u Istanbulu. Ona uglavnom nije prestajala celu noć. Kako je proticalo vreme moglo se čuti sve veći broj ljudi na ulici, sada već u hordama koji su išli pešice iz svih delova Istanbula ka Taksimu. S. i ja smo izašli iz stana da vidimo to. Ona je snimila ovo:




Šišli je inače jako konzervativan deo Istanbula, gde živi i veliki broj izbeglica sa Bliskog istoka i reklo bi se pristalica Erdogana. Ljudi su to veče krenuli u nabavku gomile namirnica i dizanje novca sa bankomata. Tada smo otišli do prodavnice i umesto hleba i vode smo kupili čips i pivo, jer hleba i vode više nije bilo, već je sve bilo razgrabljeno. Došli su i neki prijatelji S. iz komšiluka, pa smo svi zajedno u šoku, neverici i nestrpljenju blenuli u televizor uz čips i pivo. Zaista, u tom trenutku je bilo potpuno neizvesno šta će biti sutra. Meni su se kovale razne misli po glavi. Razmišljao sam da odmah ujutru uzmem prvi autobus nazad ka Bugarskoj. Ali, da li će biti uopšte bezbedno izaći na ulicu. Zapisao sa broj telefona i adresu konzulata Srbije u Istanbulu. Prvo sam razmišljao odmah da pozovem. Shvatao sam da šta god se desilo želim se nekako barem još jednom videti sa Z, što sa joj napisao u poruci, a ona se složila. Kako je stanje bilo neizvesno, odlučio sam da ništa ne postupam do ujutru, jer tad će biti jasnije sve. U međuvremenu je i Erdogan doleteo u Istanbul. Tok dešavanja te večeri je gotovo nemoguće ispričati. Na kraju, od umora, straha, neizvesnosti, ja sam negde do 5 ujutru sedeo u dnevnoj sobi i tada otišao da spavam. Sećam se samo da su najavili da se građani Istanbula ne uplaše jer će vojni avioni lojalni vladi preletati Istanbul u toku noći. Kad sam legao trebalo mi je dugo da zaspim. Tada su se krenuli čuti i preleti vojnih aviona i udaljene eksplozije. Ostatak ekipe je tek oko 7-8 ujutru legao.

Nastaviće se...
User avatar
rasha
Über-Mašinovođa
 
Posts: 4944
Joined: 18. 08. 2009. 21:31 GMT +0000
Location: Beograd

Re: Neizvesnim putem na nepoznato mesto

Postby rasha » 30. 10. 2016. 14:10 GMT +0000

Pošto je subota osvanula već pre nego što smo zaspali, jako kasno smo se i probudili. Pratili smo stanje na televiziji i internetu. Tada je već bilo jasno da je većina pučista osujećeno, ali da se razne operacije još uvek odvijaju po Istanbulu, Ankari i celoj Turskoj. Negde sam video i da je Vlada Srbije omogućila da se letom aviona Air Serbia građani Srbije koji se jave konzulatu vrate u Beograd besplatno iz Istanbula. Dobro, to je bila poslednja opcija. Taj dan nisam izlazio nigde iz stana jer je još uvek bilo poprilično nebezbedno. Bio sam u kontaktu sa Z. Ona je isto rekla da neće odlaziti iz kuće prijatelja do sutra sigurno. To veče su se pristalice Erdogana ponovo okupljali na Taksimu. Ja sam razmišljao šta mi je raditi. Shvatio sam da ostajanje u Turskoj ne bi smelo da bude opcija iako sam hteo ostati sa Z. Iako se situacija smirivala, postojala je velika mogućnost da se posle par dana ponovo pogorša. Z. mi je rekla da će najverovatnije za par dana otići u vikendicu kod Bodruma jer su njeni roditelji bili veoma uplašeni za nju, a tamo je svakako mnogo bezbednije nego u Istanbulu. Ja sam je prvo iz šale pitao da krene sa mnom u Gruziju, posle sam bio ozbiljan, ali sam na kraju video da nema šanse za to. U međuvremenu je bila i vest da je Gruzija zatvorila granicu sa Turskom, te sam pomislio da je ovo putešestvije doživelo potpuni fijasko...ali srećom uveče su je ponovo otvorili.

Došla je nedelja. Sada mi je već bilo potpuno jasno da se neću vraćati besplatnim avionom za Beograd. U jednom trenutku sam pomislio da bih se mogao vratiti u Burgas i u Gruziju otići nesuđenim trajektom, ali mi se to nije radilo. Dogovorio sam se sa Z. da se vidimo tog popodneva. Ona se poprilično plašila da izađe na ulicu jer je i dalje imala odeću od petka na sebi, uključujući i mini suknju. A od događaja u petak je bilo mnogo primera prebijanja devojaka od strane konzervativnih pristalica Erdogana. Jedan od njih se baš desio u Modi u kojoj smo bili u četvrtak. Zbog toga je otac došao kolima po nju i dovezao je do istog onog tržnog centra Čevahir gde smo se i prvi put našli. Tu sam je čekao. Ja sam se tog prepodneva već prošetao krajem. Još uvek su ljudi delovali poprilično oprezno. Z. je prvi put tad izašla na ulicu i delovala nesigurno na ulici, te smo otišli u stan S. Tu smo proveli popodne. Z. mi je rekla da sutra sa ocem ide u vikendicu i da će tamo ostati sigurno neko vreme i da mi savetuje da što pre odem iz Turske. Sve vreme mi je govorila da sam lud što nisam već otišao. Ona je ostala do uveče tu kad je došao otac po nju. Poželeli smo jedno drugom srećan put i tako se rastali. Ja sam pokušao da uzmem vozne karte za ponedeljak, ali od Ankare do Karsa je ponovo pokazivalo da ima mesta, ali ne može da se kupi. Za utorak je moglo da se kupi, te sam uzeo karte za utorak. Tada sam i shvatio zašto sistem pokazuje da ima mesta, a ne dozvoljava kupovinu. Zbog radova je od Ankare do Irmaka prevozio autobus, te je kapacitet autobusa manji od voza. U vozu ima mesta, ali u autobusu nema, pa su ograničili prodaju da putnici ne bi stajali u autobusu.

U ponedeljak nisam ništa specijalno radio. Da idem da razgledam nešto, nisam imao ni volju, a nisam se ni osećao sigurno. Šetao sam se po kraju. U ponedeljak je već sve delovalo po starom, gomila ljudi, vreva, gužva. S. je otišla na posao. Otišao sam u istu onu kopirnicu da odštampam karte za voz. Sad je štampanje koštalo 0,40 lire umesto 1 liru kao prošli put:

Image

Image


Uveče mi se Z. javila da je stigla u vikendicu bez problema.
User avatar
rasha
Über-Mašinovođa
 
Posts: 4944
Joined: 18. 08. 2009. 21:31 GMT +0000
Location: Beograd

Re: Neizvesnim putem na nepoznato mesto

Postby rasha » 30. 10. 2016. 14:48 GMT +0000

Došao je utorak i konačno sam krenuo ka Gruziji. Vozovi iz Istanbula za Ankaru idu sa stanice Pendik u istočnom predgrađu azijske strane zbog radova (čiji se kraj ne nazire). Do tamo sam mogao uz 3 presedanja, metroom, Marmarayom, pa opet metroom pa zatim autobusom. Međutim, iz Šišlija ide linija autobusa na sprat 251 direktno do Pendika, pa iako vožnja traje sat i po, odlučio sam se na taj način dođem do Pendika. Smestio sam se na spratu skroz napred. Prelazimo prvi most na Bosforu:

Image

Image

Image


Iz Istanbula za Ankaru saobraća CAF-ova garnitura brzinom do 250 km/h. Pruga je većim delom osposobljena za tu brzinu. Međutim prilikom gradnje deonice između Istanbula i Eskišehira, imali su problema sa probijanjem jednog velikog tunela, pa su morali da naprave skretanje sa nove na staru prugu i nazad na novu, te voz tu mora da uspori na 60 km/h. Evo CAF-a u stanici Pendik:

Image


Zbog radova u Ankaru pristižu samo brzi YHT vozovi, tj. CAF garniture. U Ankari je takođe bila u izgradnji, nova, moderna stanična zgrada sa suprotne strane od stare. Otvorena je baš juče, 29.10. Peroni u Ankari:

Image

Image

Image


Imali su određenih tehničkih problema sa ekranom dolazaka i polazaka:

Image


Voz, za Kars, tj. autobus do Irmaka je čekala gomila ljudi. Prvo je došao jedan autobus i svi su natrpali gomilu prtljaga u njega i krenuli da uleću u autobus. Međutim kad više nije bilo mesta za sedenje, vozač je rekao da čekaju drugi autobus, da će ih biti ukupno 4 i da ima mesta za sve. Međutim, tu je nastala svađa jer su neki stavili prtljag u prvi autobus, a nisu mogli da uđu u njega. Vozač je rekao da nema problema i da će ih autobus čekati da uzmu prtljag u Irmaku i da mogu da uđu u drugi autobus, ali neki nisu baš bili srećni što će ići autobusom u kojem nije njihov prtljag. Ja sam isto stavio prtljag u prvi autobus, a išao drugim i nije mi smetalo to, čak mi je vozač na improvizovanom engleskom dovoljno jasno objasnio. Ali ovima što su se bunili izgleda ni na turskom nije baš bilo jasno. Na kraju prvi autobus uz vrisku nezadovoljnih putnika krenuo. Nakon sat i po vremena stižemo u Irmak, gde nas je čekao Dogu express:

Image

Image

Image

Image

Image

Image


Uzeo sam kartu za ležaj u 4-krevetnoj kušet kabini. Voz je bio relativno čist, klima je radila perfektno. U mom kupeu su bila još dvojica starijih putnika, koji su sve vreme pokušavali bezuspešno sa mnom da komuniciraju na turskom.

Nastaviće se...
User avatar
rasha
Über-Mašinovođa
 
Posts: 4944
Joined: 18. 08. 2009. 21:31 GMT +0000
Location: Beograd

Re: Neizvesnim putem na nepoznato mesto

Postby rasha » 30. 10. 2016. 15:12 GMT +0000

Budim se u sredu ujutru sa prelepim pejzažima istočne Anadolije u dolini Eufrata. U izgradnji je i brana koja je napravila veštačko jezero. Tad sad bio zadovoljan što sam ipak krenuo preko Turske i pored svih zavrzlama:

Image

Image

Image

Image

Image


Stigli smo u Erzindžan (Erzincan):

Image
User avatar
rasha
Über-Mašinovođa
 
Posts: 4944
Joined: 18. 08. 2009. 21:31 GMT +0000
Location: Beograd

Re: Neizvesnim putem na nepoznato mesto

Postby rasha » 30. 10. 2016. 15:15 GMT +0000

Nastavljamo dalje uz Eufrat:

Image

Image

Image

Image


I stižemo u Erzurum:

Image
User avatar
rasha
Über-Mašinovođa
 
Posts: 4944
Joined: 18. 08. 2009. 21:31 GMT +0000
Location: Beograd

Re: Neizvesnim putem na nepoznato mesto

Postby rasha » 30. 10. 2016. 15:28 GMT +0000

Nakon Erzuruma se pejzaž polako menja. Pruga se penje na prevoj i na kraju spušta na visoravan u kojoj se nalazi Kars, na 1768 metara nadmorske visine.

Image

Image


Tvrđava Hasankale:

Image


Image

Image

Image

Image

Image

Image

Image

Image
User avatar
rasha
Über-Mašinovođa
 
Posts: 4944
Joined: 18. 08. 2009. 21:31 GMT +0000
Location: Beograd

Re: Neizvesnim putem na nepoznato mesto

Postby rasha » 30. 10. 2016. 15:51 GMT +0000

Image

Image

Image

Image

Image

Image

Image


U Kars stižemo malo posle 20 časova, sa malo više od 2 sata kašnjenja:

Image

Image

Nastaviće se...
User avatar
rasha
Über-Mašinovođa
 
Posts: 4944
Joined: 18. 08. 2009. 21:31 GMT +0000
Location: Beograd

Re: Neizvesnim putem na nepoznato mesto

Postby Gruber » 22. 11. 2016. 12:46 GMT +0000

Pozdrav!!

@rašo, ladnooooo smo se mimoišli u Stambolu tih dana oko puča :I :I

pozdrav,

Petar
...i onda je on mene pogledao a ja ne volim kad me neko pogleda....
...na njega je koplje dočekao, polomio ga na tri polovine...
User avatar
Gruber
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1477
Joined: 18. 12. 2006. 14:22 GMT +0000
Location: Zemun

Re: Neizvesnim putem na nepoznato mesto

Postby rasha » 05. 02. 2017. 13:27 GMT +0000

Gruber wrote:Pozdrav!!

@rašo, ladnooooo smo se mimoišli u Stambolu tih dana oko puča :I :I

pozdrav,

Petar



Pa znaš da možeš da očekuješ svašta tamo gde se ja smucam. *lol*
User avatar
rasha
Über-Mašinovođa
 
Posts: 4944
Joined: 18. 08. 2009. 21:31 GMT +0000
Location: Beograd

Re: Neizvesnim putem na nepoznato mesto

Postby rasha » 05. 02. 2017. 14:15 GMT +0000

Nakon dolaska u Kars, smestio sam se u ranije rezervisan hotel koji je bio i najjeftinija varijanta smeštaja u Karsu. Couchsurferi su svi bili neaktivni, a hostela nema, pa je to ostala jedina opcija. Bukirao sam jednokrevetnu sobu, a dobio četvorokrevetnu za mene samog. Smeštaj vrlo pristojan, a ujutru i bogat doručak, sa mnogo vrsta raznih vrhunskih lokalnih sireva. Na recepciji je radio Kurd koji nije znao reč engleskog, pa smo se sporazumevali preko google translate-a dok nije došla jedna gošća Turkinja koja je je znala engelski. Ona je iz Antalije i imala je besplatne karte za železnicu po Turskoj, te je iskoristila da ode na najdalje moguće mesto vozom na dan, kako bi obišla ruševine drevnog jermenskog grada Ani. Posle malo ćaskanja u lobiju, malo sam se prošetao gradom, ali nešto nisam imao volju niti osećaj sigurnosti da se zaputim po mraku ka citadeli. Ujutru sam već u 8 morao dalje na autobus, te je Kars ostao tek usputna stanica, koju ću možda više obići neki drugi put.

Jutarnji pogled sa mog prozora:

Image


Nakon doručka, odlazim na autobus/dolmuš za Ardahan, gde presedam na drugi autobus za Gruziju, tačnije Ahalcihe. Nakon oko sat vremena puta, stižem u Ardahan, gde odmah po izlasku putnika sa stanice viču Gürcistan, Gürcistan...! Kažu kartu za Gruziju tu kupujem u njihovoj agenciji Özlem Ardahan. Kako nisam imao ideju kad autobus polazi, trčim da što pre kupim kartu, međutim, tek posle uviđam da na karti piše da autobus polazi tek u 10.30. Tako da ima vremena. Ardahan je grad na nadmorskoj visini od 1900m, tako da je na suncu bilo nekako užasno toplo, imao sam osećaj da ću biti spržen, iako realno temperatura nije bila preterano visoka. Većinu vremena sam proveo u čekaonici. Sa mnom je autobus za Gruziju čekao i jedan Azerbejdžanac. Oko autobuske stanice sam uhvatio par kadrova:

Image

Image

Image


Kada je napokon došao autobus, ispostavilo se da smo Azerbejdžanac i ja jedini putnici, pored dvojice vozača. U pitanju je bio nešto manji autobus, očigledno ne baš u najispravnijem stanju. Na putu do Gruzije se ide preko prevoja visine 2500 metara, pri penjanju na koji se autobus par puta pregrejavao, te je morao ići brzinom od 20-30 km/h sa ugašenom klimom, a pritom su vozači sve vreme pušili. Autobus bi stajao kad bi naišao na svakog pastira, a vozači nešto ćaskali sa njima.


Ovako je izgledao put od Ardahana do Posofa, poslednjeg mesta u Turskoj, pre Gruzije:

Image

Image

Image

Image

Image

Image


Inače, istočnijom trasom od ove, od Karsa, preko jezera Karcahi do grada Ahalkalaki u Gruziji je izgradnja tzv. pruge Kars - Tbilisi - Baku, koja zaobilazi Jermeniju pošto je granica Jermenije sa Turskom i Azerbejdžanom zatvorena. U narednim mesecima se planira završetak, tj. spajanje Tuskog i Gruzijskog dela, te bi u ovoj ili sledećoj godini mogli da očekujemo vozove iz Azerbejdžana za Tursku preko Gruzije. Azerbejdžanske železnicu su za ovo već nabavile nova putnička kola od Štadlera, sa automatskom promenom širine postolja, koje će se vršiti u Ahalkalakiju.

U Posofu nam se pridružuje još jedna putnica. Stižemo na granicu. Tamo srećemo autobus koji je pola sata pre našeg išao čak iz Istanbula za Posof. Mađutim, nakon što su svi putnici napustili autobus u Posofu, on je bez putnika prešao u Gruziju kako bi na prvoj pumpi sipao gorivo i vratio se u Tursku. Gorivo je mnogo jeftinije u Gruziji nego u Turskoj. Kasnije smo i mi stali na prvoj pumpi da natočimo gorivo. Očigledno svi autobusi Ozlem Ardahana toče gorivo u Gruziji.

Izlaz iz Turske je prošao glatko, čak ne mogu da ne primetim, da je bezbednosni sistem užasno loš, naročito samo par dana posle puča. Postoji sala gde su šalteri gde se lupaju pečati za izlaz ili ulaz, gde niko zaista ne zna da li izlaziš ili ulaziš u zemlju, nego te službenik pita. Granicu smo morali pešice da pređemo, gde je na kapiji policajac samo pogledao postoji li izlazni pečat. U Gruziju sam ušao uz malo čekanja, potpitanja, ali ništa više od standardne procedure. Nakon što sam izašao iz Turske i ušao u Gruziju, moram priznati da mi je poprilično laknulo posle svih događaja prethodnih dana iako mi je nedostajala Z. Imao sam nekakav krajnje čudan osećaj kao da sam došao kući, iako sam se od kuće sve više odaljavao. Doviđenja Turskoj, dobar dan Gruzija:

Image


Nastaviće se...
User avatar
rasha
Über-Mašinovođa
 
Posts: 4944
Joined: 18. 08. 2009. 21:31 GMT +0000
Location: Beograd


Return to Sa tuđih pruga...

Who is online

Users browsing this forum: No registered users

cron