Gruber στο μέτωπο Θεσσαλονίκης - Gruber na solunskom frontu!

Zanimljivosti sa inostranih železničkih uprava, vaši putopisi,...

Gruber στο μέτωπο Θεσσαλονίκης - Gruber na solunskom frontu!

Postby Gruber » 26. 11. 2012. 12:27 GMT +0000

Pozdrav!!



Neznani tuđinče, kad slučajno mineš
Pored ovog svetog zajedničkog groba,
Znaj, ovde su našli večno utočište
Najveći junaci današnjega doba!

Roditelj je njihov: hrabri srpski narod,
Gorostas u svetskoj istorijskoj vojni,
Koji je sve staze iskušenja prošo
I čiji su borci, divljenja dostojni!

Padali od zrna, od gladi i žeđi,
Raspinjani na krst, na Golgote visu,
Ali čvrstu veru u pobedu krajnju
Nikad, ni za časak, izgubili nisu...



neka ovi stihovi sa kosturnice na Zejtilniku budu najbolji uvod u priču i zanimljivo putovanje koje nas uskoro sve čeka...


pozdrav,

Petar
...i onda je on mene pogledao a ja ne volim kad me neko pogleda....
...na njega je koplje dočekao, polomio ga na tri polovine...
User avatar
Gruber
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1477
Joined: 18. 12. 2006. 14:22 GMT +0000
Location: Zemun

Re: Gruber στο μέτωπο Θεσσαλονίκης - Gruber na solunskom fro

Postby Gruber » 26. 11. 2012. 12:28 GMT +0000

Pozdrav!!

Početak je avgusta meseca 2011...vrelina, sparina...ali...ali i miris mora koji lagano čačka nozdrve dok se ispija hladan hmelj i ječam zvani Amstel negde na crogorskoj rivijeri...klinci se brčkaju po plićaku, ja laganoooo uvlačim dim cigarete koja baš prija i leži uz Amstel...potpuni hedonizam, odmor sa velikim O...u svoj toj idili zvoni telefon...gledam poznasti broj, mrštim se i gunđam /kao u povratku otpisanih kada Paja Vujisić kaže: mnogo ti gadan ovaj duvan, druže Srejo.../ - zove direktorka: Petre, čim dođeš sa odmora ideš 2 nedelje u Solun!

U Solun?? Početkom septembra?? Ubadam li premiju - 2 odmora za mesec dana /+, ovaj drugi plaća firma/??

...početak je, dakle, septembra 2011. godine...rana zora, 7 sati ujutru, zvezda prži /taj dan bilo je 39 stepeni ukupno!/, uzorci spakovani u belu /sada već svima poznatu/ Octaviu...pokupih 2 koleginice /spomenuh li malopre nešto sa premijom :mrgreen: :mrgreen:/, i gassss...put do Grčke granice protiče kao po notama, 150-160-180-200 km/h /kako gde može/, dolazimo na Evzoni - nigde žive duše /prošao špic sezone upravo/, pečati u pasoše i - i ulazimo u zemlju Helena...


pozdrav,

Petar
...i onda je on mene pogledao a ja ne volim kad me neko pogleda....
...na njega je koplje dočekao, polomio ga na tri polovine...
User avatar
Gruber
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1477
Joined: 18. 12. 2006. 14:22 GMT +0000
Location: Zemun

Re: Gruber στο μέτωπο Θεσσαλονίκης - Gruber na solunskom fro

Postby Gruber » 26. 11. 2012. 12:30 GMT +0000

Pozdrav!!

Dosta će biti reči /u narednim nastavcima/ o ovom grčkom gradu bogate istorije, drugom po veličini u današnjoj Grčkoj. Treba li reći - čim smo prišli Solunu, upali smo u popodnevni špic...


Image


gmižemo kroz solunske bulevare i dolazimo do jednog od najpoznatijih land-markova ovog zanimljigov grada - OTE-ovog /nekada TV/ komunikacionog tornja:


Image

Image


/toranj će nam kasnije biti veoma važna karika kada na red dođu demonstracije, suzavac i snajperisti!!/



Inače, toranj se nalazi u sklopu sajamaskog prostora.

A sajam...u pitanju je 78mi Pan-helenski opšti sajam. 2011. godine Republika Srbija bila je zvanični partner i zemlja-prijatelj...i to se svim posetiocima razglasilo na najjači i najbolji mogući način:


Image


:mrgreen: :mrgreen: :mrgreen:


nastaviće se...


/slobodno progovarajte i komentarišite, ne čekajte da završim jer ćemo svi zajedno i osedeti i ostati bez kose u međuvremenu :mrgreen: :mrgreen:/


pozdrav,

Petar
...i onda je on mene pogledao a ja ne volim kad me neko pogleda....
...na njega je koplje dočekao, polomio ga na tri polovine...
User avatar
Gruber
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1477
Joined: 18. 12. 2006. 14:22 GMT +0000
Location: Zemun

Re: Gruber στο μέτωπο Θεσσαλονίκης - Gruber na solunskom fro

Postby Davor » 26. 11. 2012. 15:15 GMT +0000

Ako će putopis biti hedonistički kao onaj iz Italije, dobio si vernog pratioca ove teme. :mrgreen: :I
malezeljeznice.net
User avatar
Davor
Über-Mašinovođa
 
Posts: 2466
Joined: 27. 03. 2010. 4:10 GMT +0000
Location: Srem

Re: Gruber στο μέτωπο Θεσσαλονίκης - Gruber na solunskom fro

Postby mornarsdz » 29. 11. 2012. 18:21 GMT +0000

A kad ce AL da zavrsis ili mislis da nas nerviras da nam das svake zemlje po malo na kasicicu :mrgreen:
mornarsdz
Mašinovođa
 
Posts: 585
Joined: 08. 09. 2010. 14:43 GMT +0000

Re: Gruber στο μέτωπο Θεσσαλονίκης - Gruber na solunskom fro

Postby Gruber » 29. 11. 2012. 18:27 GMT +0000

Pozdrav!!

Polako, polako, čekaju nas specijaliteti iz Albanije...mnogo lokomotiva i još priča o toj zanimljivoj zemlji...btw, eto, juče proslaviše 100 godina nezavisnosti...i o tome oma zanimljiva priča...
strpljenja :mrgreen: :mrgreen: :mrgreen:


pozdrav,


Petar
...i onda je on mene pogledao a ja ne volim kad me neko pogleda....
...na njega je koplje dočekao, polomio ga na tri polovine...
User avatar
Gruber
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1477
Joined: 18. 12. 2006. 14:22 GMT +0000
Location: Zemun

Re: Gruber στο μέτωπο Θεσσαλονίκης - Gruber na solunskom fro

Postby Gruber » 22. 09. 2013. 0:27 GMT +0000

Pozdrav!!



/.../


dakle...kao što svi znate, 2011 godina bila je prelomna za državu Grčku...stisli kreditori, stisli nemci, dug Grčke = katastrofa!!!

Štrajkovi, protesti, haos u zemlji Helena...u svom tom haosu, tadašnji grčki premijer Papandreu treba da otvori gore pomenuti sajam...

Subota je...mi na sajmu, oko sajma rasporediše se policajci...i to ne obični već specijalci...Papandreu sleće helikopterom na sajam da odradi ceremoniju otvaranja...demonstranti se skupljaju već od 16h kako bi iskazali svoj gadni bes...4000 pandura raspoređeno je oko sajamskog komplexa...muva ne može ni da uđe a, Boga mi, ni da izađe sa sajma...Papandreu drži govor, obilazi naše štandove /traku sa premijerom zaplenili su mi specijalci!!!/, rukuje se i odhaja u Atinu...a mi, sajamski smrtnici, ostajemo na milost razjarenoj solunskoj masi nezadovoljnika....policija nam zabranjuje da izlazimo sa sajma dok se rulja ne raščisti...40000 demonstranata divlja, radi suzavac na sve strane, mi zarobljeni na prostoru veličine 2 fudbalska terena...i nije uopšte prijatno!!!



šta ćete videti na sledećem filmu:



- OTE toranj - odatle se vidi gro ljudi i posledice prva 2 talasa protesta

- snajper koji specijalci koriste da bi kontrolisali masu

- grkinju sa sajamske televizije koja govori o detaljima

- protest mase na spoljnoj strani sajma /koji je 'pametan' Gruber snimao između sajamskih rešetki koje su zatvorene dok rulja divlja pored kordona specijalaca...tek kasnije sam shvatio koliko sam rizikovao glavu snimajući masu koja je uletela u klinč sa pubovima nekih 5 minuta posle kraja snimka, trčao sam koliko god me noge nose na sigurno crven od suzavca!!!/

- ljude koji su jaaaakoooo besni na vlast i mere štednje koje su im nametnute tih dana:






nastaviće se uskoro...


pozdrav,



Petar
...i onda je on mene pogledao a ja ne volim kad me neko pogleda....
...na njega je koplje dočekao, polomio ga na tri polovine...
User avatar
Gruber
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1477
Joined: 18. 12. 2006. 14:22 GMT +0000
Location: Zemun

Re: Gruber στο μέτωπο Θεσσαλονίκης - Gruber na solunskom fro

Postby Gruber » 24. 11. 2013. 22:31 GMT +0000

Pozdrav!!


/.../


Prošlo je 95 godina od 15. septembra 1918. godine kada je probijen Solunski front što se ispostavilo kao odlucujuce za slom Centralnih sila u Prvom svetskom ratu
U vreme kontroverznih priprema za revizionisticko obeležavanje stogodišnjice pocetka Prvog svetskog rata /Velikog rata/ 1914, kao da je u senku pao istorijski znacajniji završetak tog rata, u kome su kao domine pale Centralne sile. Pocetak kraja Velikog rata oznacio je proboj Solunskog fronta pre 95 godina - u jesen 1918.

Na Solunski front, cija je dužina bila nekoliko stotina kilometara srpska vojska je prebacena vec na prolece 1916. godine, posle oporavka na Krfu nakon Albanske golgote. Sa jedne strane fronta bili su francuski, britanski i srpski vojnici, kojima se kasnije prikljucio i jedan broj Grka i Italijana /ruska brigada je povucena posle Oktobarske revolucije/, dok su sa druge linije, dobro ukopani u rovove bili austrugarske nemacke i bugarske divizije. Vec 1916. srpska vojska je osvojila Kajmakcalan na planini Nidža posle ogromnih žrtava i borbe prsa u prsa sa Bugarima.

Bitka na Kajmakcalanu je vodena izmedu 12. i 30. septembra 1916. godine, kada je Prva srpska armija uz velike gubitke uspela da zauzme vrh Sveti Ilija na visini od 2.524 metara. Izmedu 26. i 30. septembra 1916. vrh je više puta bio zauziman dok ga srpska vojska nije zauzela 30. septembra. Srpske snage su ukupno imale 4.643 poginulih, ranjenih i nestalih vojnika, od kojih je Drinska divizija imala je 3.320 odnosno 3.804 izbacenih iz stroja ili tri cetvrtine ukupnog broja vojnika. Medu poginulima bio je i komandant dobrovoljackog odreda Vojvoda Vuk. Zauzimanje Kajmakcalana olakšano je srpskoj 1. armiji i francuskim snagama da produže operacije, pa je u novembru je osvojen pojas oko Bitolja, ukljucujuci, i sam Bitolj 19. novembra 1916, što je za srpsku vojsku imalo znacaj oslobodenja prvog komada otadžbine.


Image


Uprkos tom prvom uspehu srpske vojske nakon katastrofe 1915, Solunski front je ostao sporedno ratište, pa je od 1916. do septembra 1918. uglavnom vladalo zatišje. Za komandanta Solunskog fronta u meduvremenu je postavljen francuski general Franše d’Epere. On je juna 1918. održao savetovanje sa srpskim generalima i regentom Aleksandrom na kome je doneta odluka da se konacno krene u proboj Fronta. Odluceno je da ofanziva pocne na sektoru Dobro polje – Veternik – Kozjak na kojem se nalazila srpska vojska koju je ukupno cinilo šest divizija sa 140.0000 vojnika, medu kojima je bilo i oko 25.000 dobrovoljaca. Srpska vojska bila je podeljena u dve armije – Prvu, kojom je komandovao Petar Bojovic i drugu, na cijem je celu bio Stepa Stepanovic, dok je komandant štaba bio vojvoda Živojin Mišic /uz regenta Aleksandra/.

Image


Vojvoda Živojin Mišic u Zapovesti srpskoj vojsci za proboj solunskog fronta od 13. septembra 1918. godine kaže:

`Svi komandanti, komandiri i vojnici treba da budu prožeti idejom, od brzine prodiranja zavisi ceo uspeh ofanzive. Ta brzina je u isto vreme i najbolja garancija protiv iznenadenja, jer se njome postiže rastrojstvo neprijatelja i potpuna sloboda u našim dejstvima. Treba drsko prodirati, bez pocinka, do krajnjih granica ljudske i konjske snage. U smrt, samo ne stajte! S nepokolebljivom verom i nadom junaci napred u otadžbinu!`

Borbe su pocele 14. septembra celodnevnom artiljerijskom paljbom i svih saveznickih topova po bugarskim, nemackim i austrougarskim položajima, da bi u zoru 15. septembra /u 5.30 casova/ posle snažne artiljerijske pripreme, krenule u napad divizije prvog ešalona Druge armije, pod komandom vojvode Stepe Stepanovica na frontu: Sušica - Soko /17 km/. U prvoj liniji bile su Šumadijska divizija /desno krilo/, 17. francuska kolonijalna divizija /centar/ i 122. francuska divizija /levo krilo/. U drugoj liniji bila je Timocka divizija, pozadi 17. francuske divizije, i Jugoslovenska divizija, pozadi 122. francuske divizije. Prema frontu ove armije bila je cela 3 i deo 2 bugarske divizije. Srpska Prva armija, ciji je komandant bio general Petar Bojovic delovala je na frontu Soko - Lešnica /16,5 km/. U prvoj liniji su bile Drinska divizija /desno krilo/, Dunavska divizija /levo krilo/. U drugoj liniji: Moravska divizija, pozadi sredine fronta. Prema frontu ove armije bio je deo 2 i cela 4 bugarska divizija. Na raspoloženju Srpske vrhovne komande bila je Konjicka divizija koja je stajala pozadi Moravske divizije. Vodila se borba prsa u prsa, bajonetima na bajonete. Vec prvog dana probijeno je 11 km fronta, drugi dan je širina proširena na 40 km i time otpocinje slom centralnih sila na solunskom frontu cija linija se raspada. Posle proboja l. i 2. srpska armija nastavile su energicno nadiranje da bi onemogucile bugarsko-nemackim snagama uspostavljanje
nove linije odbrane. I pored teško prohodnog zemljišta, zamora i neurednog snabdevanja, elan trupa bio je veliki. Bugarsko-nemacke trupe pokušavale su da daju uzastopne otpore, ali su bile prinudene na brzo povlacenje ostavljajuci, pri tom, i velike kolicine materijala.

Francuski maršal Franše d'Epere u Izveštaju francuskoj vladi pri proboju solunskog fronta krajem septembra 1918. godine saopštava: `Operacije se moraju usporavati jer nema komunikacije radi dobacivanja hrane francuskim trupama koje napreduju, samo srpskim trupama nisu potrebne komunikacije, oni idu kao oluja – napred`. D’Epere je kasniije o srpskim vojnicima napisao: `To su seljaci skoro svi, to su Srbi, tvrdi na muci, trezveni, skromni, to su ljudi slobodni, nesalomivi, gordi na sebe i gospodari svojih njiva. Ali, došao je rat. I eto kako su se za slobodu zemlje ti seljaci bez napora pretvorili u vojnike, najhrabrije, najistrajnije, najbolje od svih. To su te sjajne trupe, zbog kojih sam gord što sam ih ja vodio, rame uz rame sa vojnicima Francuske, u pobedonosnu slobodu njihove otadžbine...`

Izbijanjem srpske vojske na Vardar definitivno je izvršen i operativno-strategijski proboj nemacko-bugarskog fronta, pri cemu je srpska vojska imala: 681 poginulog, 132 nestala, 3206 ranjenih.
To je dovelo do toga da su Bugari 26/27. septembra uputili u Solun parlamentara s molbom da se prekinu operacije za 48 casova. Franše D'Epere je odbio njegov zahtev i Bugarima preporucio da upute parlamentare s ponudama za mir. Bugari su to prihvatili i 29. septembra u Solunu potpisali primirje kojim je bugarska vojska kapitulirala. Iako su uslovi primirja bili vrlo teški, bugarski delegati su ih prihvatili samo s jednim zahtevom: da se srpska vojska ne pušta u Bugarsku. Kada je 30. septembra nareden prekid operacija, tad su vec u rejonu Skoplja zarobljene 4 nemacke divizije, a l. srpska armija je razoružala 2. i 4. diviziju, kojom prilikom je zaplenjeno 46 800 pušaka i 80 topova. Po ugovoru o primirju bugarske trupe zapadno od Skoplja pale su u zarobljeništvo, a one istocno od Skoplja samo razoružane, a ljudstvo pušteno u Bugarsku. Francuska i Velika Britanija imale su da posednu izvesne strategijske položaje u Bugarskoj.

Nemci nisu priznali primirje i njihove trupe su se izvukle iz dodira sa Bugarima Ostaci nemacke vojske gonjeni srpsko-francuskim snagama odstupali su na sever. Njihov je zadatak bio da pružaju što duže uzastopne otpore, kako bi se dobilo vremena za pristizanje pojacanja i organizovanje otpora južno od Niša, cime bi se sacuvala komunikacija Carigrad—Sofija—Niš— Beograd za izvlacenje snaga i sredstava iz Turske i Bugarske....

Izbijanjem u rejon Skoplja komandant saveznickih snaga general Franše D'Epere izvršio je pregrupisavanje snaga, i u cilju zauzimanja celog Balkanskog poluostrva formirao 6. oktobra: za prodiranje u istocni deo poluostrva, prema Carigradu i moreuzima Istocnu sekciju saveznicke vojske /britanske 22, 26. i 28. divizija, francuska 122. divizija, grcke i, 2. i 3. divizija i italijanska brigada/; za prodiranje duž bugarskog granicnog fronta ka Pirotu, Zajecaru i Negotinu 2. grupu francuskih divizija — 17. i 76. divizija i Konjicka brigada /koja je bila privremeno sa srpskom i. armijom na desnoj obali Južne Morave/; za prodiranje kroz Bugarsku formirana je Dunavska armija od dve francuske i jedne britanske divizije; jedan združeni francusko-grcki odred u pravcu Kosova /kasnije je na taj pravac došla 2. srpska armija/; a italijanski 16. korpus kroz Albaniju radi okupacije Jadranskog primorja. Prva srpska armija zauzela je 5. oktobra Vladicin Han i pod borbom se probila kroz Grdelicku klisuru, zauzela Grdelicu, a 7. oktobra prodrla u Leskovacku kotlinu u koju je iz doline Veternice izbila Konjicka divizija i istog dana zauzela Leskovac. Iz Grdelice 9. oktobra upucena je preko Vlasotinaca i Svoda prema Pirotu francuska Konjicka brigada, koja je 12. oktobra zauzela Belu Palanku, proterala delove nemacke 217. divizije prema Knjaževcu, i presekla železnicku prugu Sofija—Niš.

Prva srpska armija izbila je 9. oktobra pred Niš. Podilazeci položajima nemacke armije kod Niša 1. srpska armija izbila je oko 200 km ispred glavnih saveznickih snaga i 2. armije, izlažuci se riziku, zbog cega je glavnokomandujuci Franše D'Epere naredio da se obustavi njeno dalje napredovanje, dok ne pristignu ostale snage. Medutim, uprkos tome, srpska Vrhovna komanda, na predlog komandanta armije i bez obzira na tehnicku nadmocnost neprijatelja, odobrila je da 1. srpska armija napadne nemacku armiju kod Niša. U borbama od 10. do 12. oktobra ona je razbila delove te nemacke armije i 12. oktobra ušla u Niš.


Beograd je osloboden 1. novembra 1918.

Porazom Bugarske, nemacko-austrougarske snage na Balkanu našle su se u teškom položaju, a potom je usledio slom imperija. Otomanska imperija kapitulirala je 30. oktobra 1918 . Austrougarska je kapitulirala 31. oktobra 1918, a Nemacka 11. decembra 1918.

Pravi završetak prvog svetskog rata bio je 28. juna 1919. kada je potpisan Versajski mirovni ugovor.

Posle vojnog poraza u Prvom svetskom ratu, 1918, Austrougarska je rasformirana, a na njenoj teritoriji je formirano nekoliko država naslednica: Austrija, Madarska, Cehoslovacka, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca i Poljska, a delovi su pripojeni Italiji i Rumuniji.



/Milan Miloševič i dokumentacioni centar 'Vreme'/



pozdrav,

Petar
...i onda je on mene pogledao a ja ne volim kad me neko pogleda....
...na njega je koplje dočekao, polomio ga na tri polovine...
User avatar
Gruber
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1477
Joined: 18. 12. 2006. 14:22 GMT +0000
Location: Zemun

Re: Gruber στο μέτωπο Θεσσαλονίκης - Gruber na solunskom fro

Postby Gruber » 24. 11. 2013. 22:35 GMT +0000

Pozdrav!!


Image


Srpsko vojničko groblje na Zejtinliku se nalazi u Solunu i u njegovom sklopu su smešteni grobovi srpskih, francuskih, italijanskih, engleskih i ruskih vojnika poginulih u borbama i proboju Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu. Kompleks groblja je podignut na prostoru na kome se od 1916. godine nalazila Glavna vojna poljska bolnica srpske vojske, u sklopu koje je nastalo i groblje za preminule koje je vremenom preraslo u današnji kompleks. Zejtinlik je dobio ime po turskoj reči za ulje /zejtin/. Na tom prostoru, nadomak Soluna, je u doba otomanske imperije bila pijaca za prodaju ulja. Iako je prestala prodaja zejtina na tom prostoru, naziv se održao među lokalnim stanovništvom do Prvog svetskog rata. Po okončanju ratnih dejstava odlučeno je da se na zajedničkom groblju sahrane svi poginuli ratnici na Solunskom frontu. Za mesto je određen plato na Zejtinliku /u to doba gola ledina u blizini Soluna/ na kom se nalazilo groblje Glavne vojne poljske bolnice srpske vojske.

Pripreme za ovaj poduhvat počele su 1926. godine, kada Savo Mihailović biva postavljen na čelo grupe koja je dobila zadatak da prikupi posmrtne ostatke izginulih ratnika raštrkanih po širokom prostoru na kom su se vodile borbe na Solunskom frontu. Oni su obišli oko 250 grobalja, eshumiravši poginule ratnike, koje su potom preneli sa svim poznatim o njima na prostor budućeg groblja. Idejno rešenje izgleda srpskog vojničkog groblja dobijeno je iste godine na konkursu, a delo je arhitekte Aleksandra Vasića čiju je ideju razradio Nikolaj Krasnov. Sav materijal za izgradnju groblja poticao je iz Srbije, gde je prethodno i obrađen. Zbog toga su pripreme za početak gradnje trajale do 1933. godine jer je trebalo pripremiti velike količine tesanog kamena za izgradnju mauzoleja, kapele i kosturnice i oko 2 000 mermernih krstova.

Završni radovi izgradnje otpočeli su 1933. godine pod rukovodstvom arhitekte Budimira Hristodula, jednog od 1300 kaplara. Privedeni su kraju krajem 1936. godine, da bi 11. novembra 1936. na Dan primirja u Prvom svetskom ratu, bilo obavljeno je svečano osvećenje mauzoleja sa kapelom i kosturnicom. Grčka je besplatno ustupila zemljište za izgradnju kompleksa od 7000 km², a sav materijal i rad na izgradnji je oslobodila carina i poreza.

U izgradnji je korišćen kamen iz Džepa /Momin kamen u Srbiji/ za izradu mauzoleja i krstova, za ploče granit iz Kadine Luke blizu Ljiga, a cement iz Beočina. Oko srpskog dela groblja posađeni su čempresi koji su tu dopremljeni kao mlade sadnice iz Hilandara da bi stvorile svojevrsnu večnu stražu palim borcima za slobodu. Mozaike na kapeli je radila poznata grčka umetnica Voila po motivima srpskih srednjovekovnih fresaka. Nakon izgradnje groblje je postalo stecište kako preživelih ratnika i porodica poginulih, tako zahvalnih ljudi iz cele zemlje koji su to dolazili da bi se poklonili senima onih koji su pali na pragu otadžbine za njenu slobodu. Tokom kratkog niza godina u sklopu groblja je nastao svojevrstan muzej predmeta, knjiga i relikvija koje su tu donosili posetioci.

Tokom Drugog svetskog rata sav teret očuvanja i održavanja groblja pao je na njegovog čuvara Đura Mihailovića. On je i pored svih ratnih nedaća uspeo da očuva groblje i da od nacističke pljačke sačuva knjige i relikvije /zakopavši ih na skrivenom mestu/. Inicijativom i zalaganjem sekretarijata za kulturu Srbije prikupljena su sredstva za obnovu groblja. Radovi su izvedeni u periodu od 25. septembra do 22. oktobra 1969, a pored obnove kopleksa izgrađen je prostrani trotoar ispred ulaza na groblje, a na ulaznu kapiju je postavljen gvozdeni natpis: Srpsko vojničko groblje.


pozdrav,


Petar
...i onda je on mene pogledao a ja ne volim kad me neko pogleda....
...na njega je koplje dočekao, polomio ga na tri polovine...
User avatar
Gruber
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1477
Joined: 18. 12. 2006. 14:22 GMT +0000
Location: Zemun

Re: Gruber στο μέτωπο Θεσσαλονίκης - Gruber na solunskom fro

Postby Gruber » 24. 11. 2013. 22:39 GMT +0000

Pozdrav!!


Image


Image


Image


Tokom višedecenijskog razvoja Solun se priširio i danas se srpsko vojničko groblje na Zejtinliku nalazi u gradu u blizini jednog od gradskih trgova zvanog Metaksa. Od glavnog ulaza vodi široka staza do kosturnice sa kriptom nad kojom je podignuta kapela u modernizovanom srpsko-vizantijskom stilu. Na prednjoj strani mauzoleja je mozaik svetog arhangela Mihaila po motivima freske iz manastira Manasija ispod koga su stihovi Vojislava Ilića Mlađeg na granitnoj ploči: Sa druge strane se nalazi ulaz u kapelu iznad koga je mozaik velikomučenika Đorđa Pobedonosca, rađen po motivima freske iz Dečana, ispod koga su stihovi Vojislava Ilića Mlađeg: Unutrašnjost kapele ukrašena je natpisima svih jedinica koje su učestvovale na Solunskom frontu i glavnih bojišta na njemu. Natpisi su uokvireni ornamentikom u stilu moravske škole. Na velikom stolu u sredini kripte smešteni su pokloni pojedinaca i ustanova, među kojima se izdvajaju fotografije poginulih, grumeni zemlje doneti iz njihovog rodnog kraja, ceduljice sa porukama, krstovi, putiri, crkvene knjige iz Hilandara, ... U posebno izrađenoj staklenoj urni /koju je specijalno radila Srpska fabrika stakla iz Paraćina/ nalazi se zemlja uzeta ispod spomenika Neznanom junaku na Avali koju su doneli članovi udruženja nosilaca Albanske spomenice. U kapeli dominira veliki polijelej sačinjen od ispaljenih topovskih čaura na Solunskom frontu čija masa prelazi 200 kg.



Image


Image


Image


Ispod platoa na kom je smeštena kapela nalazi se kripta. Iznad ulaza u kriptu su smešteni, u kamenom grčkom krstu, stihovi Vojislava Ilića Mlađeg: Od ulaza se stepenicama silazi u veliku prostoriju u kripti od koje vodi veliki hodnik do centralne prostorije od koje se račvaju bočni hodnici u čijim se zidovima nalaze mermerne ploče sa imenima poginulih koji su tu sahranjeni. Grobni mir krpite tek s` vremena na vreme remete zvuci pesme „Tamo daleko“, kako je to rekao Vojin Đorđević: Prvi čuvar groblja bio je Savo Mihailović koji je bio na čelu grupe koja je bila zadužena za eshumaciju srpskih vojnika i njihovo premeštanje na područje budućeg vojničkog groblja. Savo, Srbin iz Grblja, sakupio je svoje mrtve drugove i saborce, a potom ih je čuvao do svoje smrti 1928. godine živeći u kućici sagrađenoj za njega i njegovu porodicu u sklopu groblja.

Nakon smrti i sam se pridružio svojim saborcima, sahranjen je na Zejtinliku. Njega je nasledio njegov sin Đuro koji je tokom Drugog svetskog rata sačuvao groblje i njegove relikvije od nacističke pljačke. Đuro umire 1961. godine i biva sahranjen uz oca na Zejtinliku.

Danas je čuvar, domaćin i vodič srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku Đorđe Mihailović, Đurin sin i Savin unuk, koji živi u čuvarskoj kućici sa ženom i ćerkom. O Đorđu Mihailoviću je 2013. godine snimljen dokumentarni film `Poslednji čuvar`.


pozdrav,

Petar
...i onda je on mene pogledao a ja ne volim kad me neko pogleda....
...na njega je koplje dočekao, polomio ga na tri polovine...
User avatar
Gruber
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1477
Joined: 18. 12. 2006. 14:22 GMT +0000
Location: Zemun

Re: Gruber στο μέτωπο Θεσσαλονίκης - Gruber na solunskom fro

Postby Gruber » 24. 11. 2013. 22:43 GMT +0000

Pozdrav!!



Image


Image


Image


Image


Srpsko groblje predstavlja centralni deo kompleksa na Zejtinliku. U njegovom centru je kapela ispod koje se nalazi kosturnica u kojoj je sahranjeno 5.580 srpskih ratnika stradalih na Solunskom frontu. Oko mauzoleja /kapele sa kosturnicom/ nalazi se deset parcela u kojima je sahranjeno 1440 srpskih ratnika. Pored toga tu su i dve zajedničke grobnice:

- 78 nepoznatih srpskih ratnika prenetih sa Solunskog fronta
- 217 nepoznatih srpskih ratnika - zarobljenika prenetih iz Carigrada

U sklopu srpskog groblja nalazi se tzv. Partizansko groblje na kome je sahranjeno 126 interniraca i zarobljenih partizana koji su izgubili živote u nacističkim logorima Pavlou Mela i Harmenkaj u Solunu tokom Drugog svetskog rata.


pozdrav,

Petar
...i onda je on mene pogledao a ja ne volim kad me neko pogleda....
...na njega je koplje dočekao, polomio ga na tri polovine...
User avatar
Gruber
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1477
Joined: 18. 12. 2006. 14:22 GMT +0000
Location: Zemun

Re: Gruber στο μέτωπο Θεσσαλονίκης - Gruber na solunskom fro

Postby Gruber » 24. 11. 2013. 22:45 GMT +0000

Pozdrav!!


Francusko groblje /8.098 sahranjenih ratnika/

Na francuskom groblju se nalazi kapela u gotskom stilu oko koje su sahranjeni francuski ratnici zasebnim grobovima pod kamenim latinskim krstovima. Na njemu se nalaze tri spomenika:

- Centralni sa natpisom broja sahranjenih
- Veliki kameni krst sa natpisom: `Istočna armija svojim mrtvima`
- Spomenik palim avijatičarima




Italijansko groblje /3.500 sahranjenih ratnika/

Italijanski vojnici sahranjeni su u zasebne grobove pod jednakim latinskim krstovima, ali ga krase i spomenici koje su svojim najmilijm podigli njihovi najbliži. Kao i francusko groblje i italijansko ima svoju kapelu.





Englesko groblje /1350 sahranjenih ratnika/

Nad engleskim grobljem dominira spomenik, karakterističan za engleska vojna groblja širom sveta, iza koga se nalaze parcele u kojima su sahranjeni borci. Iznad svakog sahranjenog su zasađene ruže i nalazi se nadgrobna ploča /kao i na ostalim engleskim vojnim grobljima širomsveta/, za razliku od ostalih grobalja na Zejtinliku kojima su ploče u obliku krsta.

Jedini krst nalazi se na nadgrobnom spomeniku Katarine Harlej koji su podigli srpski oficiri Dopunske komande u znak zahvalnosti za sve što je tokom rata učinila za srpski narod. Ona je tokom rata bila šef jedne od engleskih sanitetskih misija(poput onih koje je pokrenula Elsi Inglis), a poginula je u Bitolju 1917. godine pružajući pomoć tokom jednog od bombardovanja grada. Na njenom grobu je zapisano:

Katarina Meri Harlej, rođena 3. maja 1853. godine, umrla u Bitolju 7. marta 1917 - žrtvi svetskog rata, plemenitoj Engleskinji, velikoj dobrotvorki srpskog naroda.

Velika ženo,
Na tvome grobu umesto cveća
Srpska zahvalnost večno će cvati
Za tvoja dela i tvoje ime
Pokolenja će daleka znati.



Image

Rusko groblje /493 sahranjena ratnika/

Rusko groblje je uređeno u okviru srpskog groblja /nalazi se iza Partizanskog groblja/ i na njemu su sahranjeni poginuli pripadnici Ruskog dobrovoljačkog odreda koji se borio na Solunskom frontu. Na njemu je svojevremeno postojala i drvena kapelica, koja je uklonjena prilikom preuređenja groblja.



pozdrav,

Petar
...i onda je on mene pogledao a ja ne volim kad me neko pogleda....
...na njega je koplje dočekao, polomio ga na tri polovine...
User avatar
Gruber
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1477
Joined: 18. 12. 2006. 14:22 GMT +0000
Location: Zemun

Re: Gruber στο μέτωπο Θεσσαλονίκης - Gruber na solunskom fro

Postby Gruber » 24. 11. 2013. 22:51 GMT +0000

Pozdrav!!



Image

Image

Image


/u sledećim nastavcima - priča o solunskim jevreijma, o vezi solunjana i mora, o železnicama severne Grčke.../



nastaviće se uskoro....

pozdrav,

Petar
...i onda je on mene pogledao a ja ne volim kad me neko pogleda....
...na njega je koplje dočekao, polomio ga na tri polovine...
User avatar
Gruber
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1477
Joined: 18. 12. 2006. 14:22 GMT +0000
Location: Zemun

Re: Gruber στο μέτωπο Θεσσαλονίκης - Gruber na solunskom fro

Postby Gruber » 27. 04. 2014. 11:38 GMT +0000

Pozdrav!!

/.../


Jevreji u Grčkoj i sudbina zajednice u Solunu


Pred početak Drugog svetskog rata u Grckoj je živelo oko 76 000 Jevreja, od toga dve trećine u Solunu. Kada su sile Osovine, Nemacka i Italija, u prolece 1941. godine okupirale Grčku, veći deo zemlje, uključujući prestonicu Atinu, potpao je pod kontrolu Italije. Solun i okolinu, ostrva u Egejskom moru i uži pojas Grčke koji se graničio sa Turskom, moreuz Sfar, okupirala je nemačka vojska. Oblast Trakija sa hiljadama Jevreja predata je Bugarskoj. Kasnije su Jevreji Trakije, kao i Makedonije, bili jedina grupa bugarskih Jevreja koji su bili predati u ruke nacista. Ta antička zajednica delila je istoriju, kulturu, religiju i mnoge obicaje sa drugim jevrejskim zajednicama, ali je takođe bila jedinstvena po mnogo cemu. Gotovo da je bila nezavisna celina unutar Grčke ili kako ju je pesnik Uri Cvi Grinberg nazvao, 'Jerusalimska enklava u dijaspori'.

Zapis francuskog pisca iz 1887. godine o solunskim Jevrejima:

Od oko 115000 građana, ovde je oko 70000 Jevreja. Nisam siguran da toliko njih živi u Jerusalimu. Nigde u svetu Jevreji se ne mogu osećati kao ovde, u Solunu. Mnogi od njih govore ladino, jezik koji su govorili njihovi preci u Španiji. Nihova materijalna situacija je relativno dobra, roba koju prodaju privlačna, cak i za italijanske doseljenike... Posmatrao sam ih u njihovim radnjama, na ulicama,u pristaništu, u agencijskim kancelarijama. Tako se slobodno kreću. Ovde se Jevreji bave svakodnevnim poslovima, od fizičkog rada do najviših direktorskih položaja. Podrazumeva se da su odlični trgovci. Oni su, takođe, vlasnici fabrika, ali i nosači, prevodioci i službenici, zastupnici i bankari. Pristanište, najvažnije mesto u Solunu, subotom je bilo pusto, jer tada Jevreji, lucki radnici, službenici i nosači, nisu radili.


Solun je bio grad cuven po školama za izucavanje Tore i Talmuda, po bibliotekama i štamparijama. To je bila autonomna jevrejska zajednica koja se brinula o potrebama svojih članova, a njeno tradicionalno gostoprimstvo bilo je poznato širom jevrejskog sveta. Od Prvog svetskog rata i pripajanja Soluna Grčkoj, status jevrejske zajednice je oslabio. Grci, koji su predstavljali manjinu u Solunu, tražili su da kontrolišu ekonomsku situaciju i da u gradu preovlada grčki stil, što je za jevreje imalo loše posledice. U godinama koje su prethodile Drugom svetskom ratu, odnosi između Jevreja i ljudi drugih nacionalnosti poboljšali su se i zajednica je nastavila svoj život realtivno bezbedno.

Kada su Nemci okupirali zemlju, situacija se znatno pogoršala. Atina je bila pod kontrolom Italije i Jevreji su uživali zaštitu vlasti i mnogi od njih su preživali, uprkos tome što su nacisti pokušavali da nametnu politiku proganjanja i deportovanja. U Solunu,međutim, Nemci su vladali gvozdenom rukom. Početkom leta 1942. godine mnogi solunski Jevreji oterani su na prinudni rad, a jevrejska zajednica je morala, kao inoverna, da plaća kolektivne dažbine. Januara 1943. godine, SS jedinice su počele da sprovode konacno rešenje u svojoj okupacionoj zoni u Grckoj. U februaru iste godine, jevrejska zajednica u Solunu stavljena je pod nadzor specijalne policije koja je došla da obavi deportaciju. Tokom nekoliko nedelja objavili su niz dekreta koji su se odnosili na pripreme definitivnog uništenja Jevreja. Naređeno im je da se okupe na određenim mestima u gradu. Primorani su da nose žute trake, hapšeni su tokom večeri i noći. Svoje firme i kancelarije, svaki objekat koji su posedovali, morali du da obeleže simbolima svoje nacionalne pripadnosti.

Od 15. marta pocela je deportacija Jevreja u Aušvic. Do avgusta je više od 45 000 Jevreja internirano u logore smrti, a 39000 ubijeno je odmah po dolasku. Solunska jevrejska zajednica, ponosne i slavne prošlosti, ostala je sa 1500 duša.


Image

/zgrada glavne železničke stanice u Solunu, kasnije ćemo joj se dosta detaljnije posvetiti.../


U septembru te sudbonosne 1943. godine, lider grcke jevrejske zajednice, Ašer Moisis, koji se ponosio svojim dvostrukim jevrejskim i grčkim nasledem, tajno je poslednji put posetio arhiepiskopa Damaskina. Bilo je jasno da će Nemci uskoro nastaviti deportacije iz Soluna do Atine. Moisis je zamolio verskog vodu da interveniše. Stariji, ali nepokolebljivi arhiepiskop je pristao da posreduje sa Nemcima da odlože nalog za smrt atinskih Jevreja. Znajući, medutim, o masovnim deportacijama koje su se već dogodile na severu, on je pozvao celu jevrejsku zajednicu da pobegne i uputio je grčke pravoslavne sveštenike da govore i deluju aktivno protiv deportacije Jevreja. Spašeni i izbegli jevreji nikada nisu zaboravili hrabrost i maximalnu požrtvovanost grčkog naroda u najtežim trenucima.

/razni izvori/
/u sledećim nastavcima - Solun i more, priča o železnicama severne Grčke.../


nastaviće se uskoro...


pozdrav,

Petar
...i onda je on mene pogledao a ja ne volim kad me neko pogleda....
...na njega je koplje dočekao, polomio ga na tri polovine...
User avatar
Gruber
Über-Mašinovođa
 
Posts: 1477
Joined: 18. 12. 2006. 14:22 GMT +0000
Location: Zemun

Re: Gruber στο μέτωπο Θεσσαλονίκης - Gruber na solunskom fro

Postby Ruben » 27. 04. 2014. 20:42 GMT +0000

Bravo Petar,
Solun je oduvek bio pre svega kosmopolitski grad. Iako moji makedonci zele da ga prisvoje, krajem 19-og veka preko 50 % stanovnistva su sacinjavali Jevreji i Turci. Grci, Makedonci, a i svi ostali su bili u manjini, a tu je bilo i Jermena i ne znam koga sve ne, a i moj deda francuskog porekla. Jevreji u Solunu, kao i u Trakiji i Makedoniji su doziveli groznu sudbinu. Oni su dosli na ove prostore bezeci od spanske inkvizicije, tadasnja turska imperija je bila blagonaklona prema njima. Nacisti su ih satrli. To je bila organizirana sistemska akcija da se pokupe svi jevreji. Ovde u Makedoniji su pokupljeni 11 marta 1943 svi Jevreji, njih preko 7.300 u Makedoniji, iz Skoplja, Bitolja i Stipa i svi su pobijeni u logoru Treblinka. Bilo ih je nekoliko koji su uspeli da pobegnu. Preko 99 % makedonskih i grckih jevreja je likvidirano u logorima!! Tu su veliku ulogu odigrali Bugari, njihova vlast, jer su u regionima pod tadasnjom bugarskom jurisdikcijom, bugarski zandarmi nasilno sakupljali Jevreje iz svojih kuca i predali ih Nemcima. Bugarska je imala ugovor sa Nemackom da preda Jevreje, sto je ona ucinila u Makedoniji i Trakiji, ali kada je doslo do toga da preda Jevreje iz Bugarske (svoje gradjane), doslo je do protesta, pobunio se i patrijarh bugarske crkve, pa do toga nije doslo. Bugarska Vlada se povukla.
U Jad Vasemu u Izraelu su Bugari dobili obelezje za spas Jevreja iz Bugarske, ali na intervenciju Makedonske Jevrejske Zajednice to obelezje je skinuto.
Makedonska Vlada je Zakonom za denacionalizaciju isplatila imovinu svih Jevreja iz Makedonije likvidiranih u Treblinki na nacin da je napravljen poseban fond za izgradnju Muzeja za holokaust koji je otvoren u Skoplju pre tri godine, a takvi muzeji postoje jos samo, bar po mojim informacijama u Jerusalemu, Vasingtonu, Berlinu i ja sam prosle godine posetio onaj u Parizu. Sorry ako je ovo :OT :OT
Ruben
Ložač
 
Posts: 414
Joined: 31. 01. 2008. 11:19 GMT +0000


Return to Sa tuđih pruga...

Who is online

Users browsing this forum: No registered users